Радно и социјално право

Мр Саша Першић, Менаџмент здравственог система, Радно и социјално право, стр. 65-79, ХТУ (1/2010)

Држава ће сигурно је, одвајати све мање средстава за заштиту здравља становништва, што значи и за здравствене установе, и зато се у здравству све више мора мислити на дуге изворе средстава неопходних за опстанак.

Менаџерски тим здравствене установе мора то прихватити као реалност.

Управо, менаџерски тим здравствених установа а пре свега болница, данас морају бити и предузетници, који своје снове не остварују само кроз пласирање идеја већ ангажовано делују и иницирају догађаје и активности.

У средишту пажње и интересовања здравственог менаџера морају бити актуелни здравствени проблеми популације коју опслужује, питање успешног предузетништва, вођење свеукупне пословне активности установе, управљање и руковођење радом и делатношћу служби, финансијама, технологијом, кадровима, истраживањем и развојем, као и проблемима планирања и одређивања стратегије развоја и успешне пословне позиције и функције установе у целини.

Полазећи од ових правила, савремени менаџмент у здравственој установи се и утемељује на дометима психологије, економије, организационих наука и методама социјалне медицине.

У свакодневном раду, односно при планирању рада и развоја своје установе, директор сваке здравствене установе мора да научи и како да природну организациону повезаност између различитих радних јединица преобрати у функционалну спрегу. При томе, организациона блискост у болничкој установи, представља спајање два или више супростављена сегмента или јединица, односно специјалистичких служби, ради постизања вишег циља.

Функционална веза у том погледу значи уједињавање и усмеравање делатности двају или више различитих подсистема нпр. хирургија, интерно, затим јединица или служби ради боље, ефикасније и рационалније функције укупног система, тј. установе у целини.

У бити овог другог је тимски рад, кооперативност и, у савременим условима, незаобилазна интердисциплинарност. А једно и друго заједно чини основу за постизање значајног квалитета сваке савремене здравствене установе, односно њене интегралности, без обзира чије је власништво.

Посебно данас морају се ценити прави професионалци, који поред високог степена медицинског знања, поседују и одговарајући ниво познавања правила управљања, руковођења и економике.