Радно и социјално право

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

Истраживања у Немачкој су показала да један радник који је изложен злостављању на раду кошта предузеће између 25.000–75.000 еура, пре свега због одсуства са посла, због боловања, због смањеног радног учинка, због учесталијих грешака у раду и уопште због смањене продуктивности. Статистички подаци показују да 50% запослених који су предмет злостављања иду на боловање 6 недеља годишње, 31% радника користи боловање од 1,5 месеци до 3 месеца, а 11% остаје кући на боловању дуже од 3 месеца.

1.3. Разлози доношења Закона

Злостављање на раду присутно је у земљама Европске уније, земљама у окружењу, и код нас, с тим што је у Србији, у условима транзиције и евидентних вишкова запослених, ова појава још више присутна код појединих послодаваца, који на разне начине покушавају да изврше притисак на неке запослене да сами раскину радни однос.

Последица транзиције, осим отпуштања већег броја запослених, јесте и појава „злостављања на раду од стране послодаваца, који у циљу да се реше вишкова запослених без исплате припадајуће отпремнине, непрестаним притиском: додељивањем неадекватних послова, честим премештајем на друге послове и у друго место рада, сталним атаком на професионални и лични углед запослених и др., доводе до тога да се запослени изолује и да на своју иницијативу раскине радни однос.

Такође, у условима стално присутног страха од отказа и поједини запослени прибегавају понашању којим покушавају да дискредитују своје колеге, да их прикажу као нераднике, некомпетентне и др., у жељи да се на један нелојалан начин реше могуће конкуренције. С друге стране, поједини запослени у Србији због страха од губитка посла и у борби за голу егзистенцију трпе злостављање на раду.

„Мобинг или психолошки терор у пословном животу односи се на непријатељску и неетичку комуникацију која је усмерена на систематичан начин од стране једног или више појединаца, углавном према једном појединцу, који је због мобинга стављен у позицију у којој је беспомоћан и у немогућности да се одбрани или је држан у њој помоћу сталних малтретирајућих активности. Оне се одвијају с високом учесталошћу (најмање једном недељно) и у дужем временском периоду (најмање 6 месеци). Због високе учесталости и дугог трајања непријатељског понашања, то малтретирање доводи до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње.“

2 Leamann