Радно и социјално право

Доц. др Горан Обрадовић, Приказ књиге Гттетпапопа! епсусћораета ој Laws... Cexad Јашаревић, Радно и социјално право, стр. 95-99, ХТУ (2/2010)

децу, и сл. Без обзира на тако велики број права, аутор примећује да је у последњих неколико година, услед многих негативних економских трендова у земљи, економски статус породице драстично опао.

Пети део односи се на неспособност за рад, с обзиром да здравствено осигурање у Србији покрива два различита социјална ризика истовремено: потребу за здравственом заштитом и потребу за новчаним давањима током периода неспособности за рад. Посебно се обрађује неспособност за рад, на основу које осигуранику (изузев пољопривредника), припада накнада зараде, а посебно право на накнаду трошкова насталих у вези коришћења здравствене заштите. Треће поглавље петог дела односи се на доказивање неспособности за ради на поступак провере одобреног боловања. Износи накнаде за различите случајеве неспоснобности за рад, како запослених тако и самозапослених особа, обрађени су у четвртом поглављу, док је последње поглавље посвећено условима за остваривање права на накнаде.

Повредама на раду и професионалним болестима бави се шести део књиге, које се у Србији традиционално уређује заједно са системом старосних и породичних пензија. Читаоцу се скреће пажња да је ова грана социјалног осигурања једна од најстаријих и најзначајнијих у Србији, као и да узрок великог финансијског терета за државу лежи и у чињеници да број инвалидских пензионера чини око једну трећину укупног броја пензионера. Због тога су, на основу важећих прописа, накнаде у овој грани знатно смањене, уз повећање контроле.

У седмом делу монографија се бави осигурањем за случај незапослености. Посебно су обрађени посредовање у запошљавању, стручно усавршавање, подстицаји за запошљавање, као и накнаде за случај незапослености.

Тема осмог дела је пензијско осигурање, које је посебно обрађено за запослена и самозапослена лица, тј. осигуранике самосталних делатности. У Србији се путем овог осигурања радно активном становништву и члановима њихових породица пружа заштита од негативних ефеката који су повезани са старошћу, смрћу и неспособношћу за рад, тако да паралелно са овим ризицима постоје и три врсте пензија: старосна, породична и инвалидска (у овом делу обрађују се само старосне и породичне пензије). Једна од најзначајнијих одлика пензијског система у Србији, истиче аутор, јесте да је регулисање пензија за сва осигурана лица скоро потпуно идентично. Због тога, запослени (укључујући и оне у јавном сектору) и самозапослена лица имају исти законски третман. Исцрпно су обрађене пензије (старосне и породичне) за осигуранике