Радно и социјално право

Проф. др Зорица Мршевић, Пракса заштитника грађана у остваривању и заштити социјалних права, Радно и социјално право, стр. 1-20, ХТУ (2/2010)

Структура запослених према школској спреми открива да је међу запосленим женама 25 одсто са основном школом, 53 одсто са средњом школом, док је њих 22 одсто са високом школом. Код запослених мушкараца 25 одсто је са основном школом, 60 одсто има средњу школу а 15 одсто високошколско образовање. Структура запослених према занимањима открива да је међу стручњацима 53 одсто жена, а 47 одсто мушкараца, стручни радници и техничари чине 59 процената жене, а 41 мушкараца, али су законодавци, функционери руководиоци, менаџери само 25 одсто жене, а 75 одсто мушкарци.

Деградације жена у транзицији

Процес транзиције није према очекивањима био прелазак из једнопартијског, економски неефикасног система у демократски организовано друштво, већ приватизацију "балканског" типа која је најсличнија отимачкој првобитној акумулацији капитала. Отворили су се простори за шпекуланте, мутне богаташе, власнике сумњивог новца, који су под још сумњивијим условима увећавали свој капитал, остављајући иза себе пустош.

Иако званична статистика не показује разлику у проценту жена и проценту мушкараца угрожених сиромаштвом, посебна истраживања и анализе показују да се у земљама у транзицији погоршава економски положај жена, што је последица садејства различитих чинилаца: општа ретрадиционализација и репатријархализација друштва, пад бруто друштвеног производа, смањење заштитне улоге државе, рестрикција буџета која посебно погађа жене јер се смањују издвајања за здравство и образовање, сужавање права везаних за породиљско одсуство, дечју заштиту и пензије, смањење стопе запослености и раст стопе незапослености, раст учешћа жена међу сиромашним становништвом, повећање „сиве"' економије, што појачава експлоатацију и дискриминацију жена, недовољна транспарентност процеса приватизације, која искључује већину жена и конфликт улога (породица и посао) где терет још увек доминантно носе жене.

Економска зависност жена, широко распрострањено женско сиромаштво и враћање жена у традиционалне патријархалне важне су компоненте амбијента у коме гарантовање женских људских права постаје још увек тешко достижан циљ. Без услова за нормалан, безбедан социјални живот жене ће и даље бити дискриминисане и изложене насиљу, а многе од њих, попут штрајкачица из Новог Пазара постајаће

публикација Београдског центра за људска права, „Радна права жена у Србији".

13