Радно и социјално право

Проф. др Миомира Костић, Тековине социјалне политике ОУН и европских земаља према старијима, Радно и социјално право, стр. 21-37, ХТУ (2/2010)

или расизам... Ми сви морамо много да радимо да се уверимо да је питање старости постало ствар прошлости. Сада када је закон овде, како послодавци, тако и појединци морају брзо да постану свесни тога шта би то значи за њих и њихово радно место“. Истраживање које је извршила Гмас Огоџр указало је да се дискриминација по основу старости много лакше прихвата од других облика дискриминације. Сама законска решења неће утицати на решење тешкоћа на радним местима широм Британије јер већина не сматра да је дискриминација по основу старости озбиљна форма као она која се врши по основу расе или религијске припадности. Неопходне су дубоке културолошке промене да би се важећа легислатура заиста и примењивала, 7

У Европској унији донета је Европска уставна повеља, којом се нека питања, попут минималне наднице, пензије и породичног додатка уопште не регулише. Овај документ је претрпео бројне критике стручне јавности зато што „је такође корак уназад у односу на Универзалну декларацију о људским правима из 1948. године у којој је записано да свака особа „има право на животне услове довољне како би могла да се стара о сопственом здрављу, да обезбеди прихватљив квалитет живота за себе и своју породицу (...); да има право на обезбеђење у случају незапослености, болести, инвалидитета, удовиштва, старости и у свим другим случајевима губитка способности да себи обезбеђује средства за живот. Не признаје се право наминималну надницу, па самим тим ни на минималну европску надницу (што би, међутим, био предуслов стварања осећања заједништва свих Европљана)“ У посебно су тешком положају жене. „Жене у Француској представљају 83% сиромашних радника и пензионера чије пензије су испод износа утврђених као минимум за пристојну старост.“ Међутим, осим оваквог критичког става који се односи на положај жена, у чл. П-94 у делу под називом „Социјална сигурност и социјална помоћ“ Уставном повељом је прописано да државе чланице Европске уније „препознају и поштују доборобит од социјалне сигурности и и социјалних служби“, које се између осталих, старају и о интересима старих особа.

b

Sam Mercer: Mangement Issues 2006., unr. y: ibid. Amble ‘Legislation ‘Not the Answer to Ageisrn’ 2005, uur. y: ibid Предлог Европске уставне повеље су усвојили шефови европских држава Јуна 2004. године. Предлог је био предложен за ратификацију до краја 2005. године у 25 земаља чланаица EY. Видети: „Жене и Европска уставна повеља“, http://www.atc.org.yu/data/File/Zenska%20prava/Zene%20i%20Evropska%20 ustavna%20povelja.pdf, mpuctyn: 25.11.2008.

NN vy NWN

33