Радно и социјално право

Доц. др Зоран Радуловић, Драгомир Јанковић, Последице светске кризе на незапосленост у ЕУ, Радно и социјално право, стр. 39-59, ХТУ (272010)

незапослености повезује са осигурањем за случај незапослености.“ "Запосленост и незапосленост стоје увек у одређеној вези са радом, отуда и запосленост и незапосленост морају бити проучаване у социологији рада. Незапосленост је једно од најтежих стања, управо зато што изазива дубоке поремећаје не само у економији, већ исто тако и у политичком и уопште друштвеном животу једне земље. Незапосленост је такво друштвено стање када људи својим радом не могу стварати добра, јер немају ни радног места, ни средстава за друштвено користан рад, или обављају рад под неодговарајућим условима. Има и других појмовних одређивања: незапосленост је стање нерада у које је радник доспео свесно из оправданих разлога, или против своје воље, а за последицу има (телесно и друштвено) трпљење." Чини нам се да се с правом истиче постојање проблема дефинисања појма незапослености из разлога што постоје различите врсте тог појма. Тако постоје сезонска незапосленост, незапосленост због слабе покретљивости радне снаге итд. У нашој радноправној теорији је у већој мери разматрано питање тзв. пуне запослености у време трајања социјалистичког друштвеног уређења. "Одређивање, а поготово утврђивање појма пуне запослености веома је тешко и у зависности је од приступа овом проблему и циља који се жели постићи. Појам радне снаге обухвата, с гледишта статистике, најчешће незапослена и запослена лица, док је појам активног (економско активног) становништва шири. Он обухвата не само радну снагу, Hero сва лица која обављају рад у своје име и за свој рачун. Исто тако тешко је прецизно утврдити број незапослених, и ко је стварно незапослен (нпр. колико би лица од броја незапослених могла да личним радом у својини грађана остварују доходак).

простора) може се сагледати из даљег одређивања предметног појма у истом извору: "Нарочито је карактеристична (незапосленост) за земље капиталистичког друштвеног уређења са развијеном индустријом. У Југославији постоји незапосленост, али само као привремена незапосленост. После уступања предузећа на управљање радницима прелази се на пословање по принципу рентабилитета, а да би могла пословати без губитака."

8 В. Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 2001. година, стр 643 – 650, Ж. Кулић, Радно право, Мегатренд универзитет, Београд, 2006. година, стр. 513 – 519.

9 А, Балтић И М. Деспотовић, Основи радног права Југославије, осмо измењено и допуњено издање, Савремена администрација, Београд, 1981. година, стр. 379.

10 Ибидем, стр. 533.