Радно и социјално право

Радован Ристановић, Утицај еконоске кризе у Републици Србији на права незапослених лица..., Радно и социјално право, стр. 61-71, ХТУ (2/2010)

исплаћује незапосленим лицима, као и време трајања права на новчану накнаду. Наиме, новим законом (члан 70.) новчана накнада утврђује се у висини од 50% основице, коју чине просечна зарада, односно плата, или накнада зараде незапосленог, у складу са законом у последњих шест месеци, које претходе месецу у коме је престао радни однос, односно осигурање. Такође, утврђено је да наведена новчана накнада не може бити виша од 160% нити нижа од 830% минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец у којем се врши исплата новчане накнаде. Законом који је важио до доношења нових прописа, међутим, новчана накнада је била утврђена у висини од 60% од наведене основице, за прва три месеца коришћења права на новчану накнаду, а за преостало време за које је и утврђено право на новчану накнаду незапослени је имао право на новчану накнаду у висини од 50%.

Такође, новим законским решењима новчана накнада је лимитирана на период од 12 месеци (члан 72. Закона) док је претходним законом трајање новчане накнаде могло износити и 24 месеца под условима које утврђује закон. Новим законским решењима (члан 72. став 3.) узузетно је једино предвиђено да новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, недостаје до две године.

Очигледно је, значи, да су права незапослених лица и то једно од круцијалних права у сфери социјалних права, право на исплату новчане накнаде, битно умањена и то како у погледу висине износа тако п у погледу дужине трајања. Ако се томе дода да се иначе то право може остварити са периодом закашњења од пет месеци, може се констатовати да је остваривање овог права у великој мери редуковано.

У 2008. години просечно је месечно било 72.184 корисника новчане накнаде. У остваривању права на новчану накнаду, карактеристично је повећање броја лица која подносе захтеве за новчану накнаду, као и неповољна старосна структура корисника права, тако да један број лица је искључиво заинтересован за остваривање права из осигурања, а не и за активно тражење посла. Такође, у периоду пре доношења закона био је уочљив велики број лица којима је настављена исплата новчане накнаде по основу привремене спречености за рад, што је био производ непрецизне законске норме, али и неретко њене злоупотребе.

Новим законским решењима (члан 73. став 1. тачка 2.) предвиђено је да се исплата новчане накнаде наставља и у време привремене

64.