Радно и социјално право
Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)
кривице запосленог, најдуже 45 радних дана у календарској години (Закон о раду ову накнаду утврђује у висини од најмање 60%);
4. накнада трошкова (члан 32):
Сагласно законском решењу из члана 118. Закона о раду, према коме запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, Општи колективни уговор утврђује износ накнаде трошкова у случајевима права на накнаду трошкова из закона. При овоме, Општи колективни уговор утврђује повољније решење за запосленог у погледу права на накнаду за долазак и одлазак са посла (најмање у висини цене превозне карте, уместо законом предвиђеног износа у висини цене превозне карте);
5. посебна заштита од отказа уговора о раду (члан 41. став 2. и члан 42):
- запосленој жени са дететом до две године живота, чији је укупан месечни приход по члану домаћинства до висине минималне зараде, не може престати радни однос по основу престанка потребе за њеним радом (члан 41. став 2). Закон не познаје ову заштиту, тачније она се само делимично (време трудноће, породиљског одсуства) може подвести под заштиту из члана 187. Закона о раду.
послодавац не може донети одлуку о престанку радног односа по основу вишка инвалиду рада који је инвалидност стекао радом код тог послодавца, без његове сагласности, као ни запосленом са одређеним годинама стажа осигурања утврђених посебним, односно колективним уговором код послодавца (члан 42). Ову заштиту закон не познаје;
6. висина отпремнине као обавеза послодавца у случају пре станка радног односа запосленог у смислу члана 179. тачка 9) Закона о раду (члан 43):
запослени у овом случају има право на отпремнину у износу који не може да буде нижи од (у тексту изостављена реч - збира) једне трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу, а која не може бити нижа од 50% просечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку, на дан исплате отпремнине. Закон у раду (измењени члан 158) прописује неповољније решење (изоставља се због простора).
И то би, у основи, било све, по налажењу аутора, у погледу утврђених већих права и повољнијих услова рада, као и других права која нису утврђена законом.
У аутономном уређивању права, обавеза и одговорности, које се не исцрпљује у утврђивању већих права и повољнијих услова
92