Радно и социјално право

Проф. др Јелена Кочовић, др Татјана Ракоњац-Антић, ме Марија Јововић, Могућности и ограничења.., Радно и социјално право, стр. 1-11, ХУ (1/2011)

тако да се и у тој структури становништва не може очекивати већи број учесника. Како буде растао животни стандард и просечна зарада и како пореска политика буде стимулисала овај вид осигурања, повећаваће сеи број заинтересованих за добровољно пензијско осигурање. У наредном периоду неопходна је едукација становништва о карактеристикама и значају ове врсте пензијског осигурања. Затим, поред индивидуалног пензијског осигурања пожељно је искористити досадашња позитивна искуства са колективним пензијским осигурањем и усмерити снаге на пензијско осигурање спонзорисано од стране послодаваца и то у малим и средњим предузећима. Порески подстицаји морају бити изражени. Требало би стимулисати оне, који већ имају колективно да имају и индивидуално добровољно пензијско осигурање. Још је рано, али треба размишљати о могућностима давања позајмица са индивидуалних рачуна корисницима осигурања, када се мало буде повећао број партиципаната и створио већи квантум средстава. Јер нашем становништву, које живи у отежаним условима, подстицај у виду неког учешћа нпр. за кредит или слично за куповину куће итд. пуно би значио.

Становништво наше земље, већ неколико година уназад, добија сигнале да је неопходна додатна штедња за њихову сигурнију будућност. Оно ће у наредном периоду морати да се определи за један од понуђених облика штедње за старост, било кроз традиционалне банкарске услуге, или кроз услуге осигурања живота, коришћењем услуга добровољног пензијског осигурања итд. Уз детаљна објашњења предности и недостатака свих, претходно наведених облика штедње, свакако да ће за грађане наше земље бити примамљива и штедња кроз систем добровољног пензијског осигурања. Међутим, кључни елементи система који морају бити форсирани су транспарентност и сигурност система. Транспарентност система је већ у великој мери постигнута могућношћу да сваки учесник, власник индивидуалног пензијског рачуна, може свакодневно да прати његово стање као и промене вредности инвестиционе јединице. Међутим, на сигурности и појашњењу сигурности система добровољног пензијског осигурања мора се много више радити. Постављен је велики број контролних механизама: имовина фонда одвојена је од имовине друштва, за проспект сагласност даје надзорни орган, пласман средстава се контролише итд., али је ризик партиципирања на појединцу. Наше становништво је финансијски испрпљено током неколико деценија уназад и изгубљено поверење у финансијски сектор тешко се обнавља. Наглашавањем сигурности система добровољног пензијског осигурања уз указивање на