Радно и социјално право

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

Уводна разматрања

Правни поредак је склон да пружа нешто јачу заштиту раднику у радном односу с позивом на начело т јауог Јађотет. Таква интенција добија смисао и замах у међународним стандардима рада и активностима МОР-а, јер је стварање међународног законодавства довело до знатног проширивања чинилаца који утичу на доношење заштитног радничког законодавства, увршћивањем у њих поред представника влада и представнике радника и послодаваца. Од свог оснивања 1919. године, МОР је усредсредила сва залагања ка промовисању права на рад, слободе рада, искорењивању свих облика принудног рада (пре свега дечијег), затим ка једнакости и елиминисању дискриминације, перспективнијем запослењу, социјалној сигурности, социјалном дијалогу, индустријским односима, и друго. Непрекидно, универзално деловање у међународним односима Међународне организације рада, де Тасто је осцилирало у зависности од политичког и међународног стања у свету. У прошлом веку доминирао је опортунизам према МОР о превазиђености потребе доношења нових конвенција и препорука, оличен у мишљењима да су сва најважнија питања из подручја услова рада већ уређена у највећем броју држава. У прилог ових схватања, чији су најагилнији поборници међу представницима послодаваца, наводи се да је од оснивања Међународне организације рада 1919. године дошло до промене друштвено-економских и политичких услова од којих примарно зависи целисходност, усвајање, и значај њених нормативних инструмената. Сходно томе, пласира се став, према којем се регулисање услова рада мора препустити диспозитивности између уговорних странака, тј. радника и послодаваца. Тиме би, по овом схватању, нормативна делатност МОР-а се свела на „ој! То» — доношење препорука, односно резолуција, као инструмената саветодавног карактера. Насупрот, представници радника у ратификованим конвенцијама виде апсолутну нужност у решавању социјалних проблема.

Након Филаделфијске декларације из 1944. године у којој је МОР потврдила своје основне циљеве и принципе на којима се базира, Организација доноси још две важне изјаве којима је желела да оснажи и још једном потврди основне постулате, на којима и у циљу којих делује на међународној сцени готово један век, а то су: Декларација о основним принципима и правима на раду из 1998. године и Декларација о социјалној правди у циљу поштене глобализације из 2008. године. Са истом идејом

14