Радно и социјално право
Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)
„Инспирисаност“ Међународне организације рада остваривањем социјалне правде на универзалном плану и данас је несмањеним интензитетом. У неким сегментима деловања, може серећи, даје социјална димензија њених активности јача него кад је основана. Теза према којој су сва важнија питања већ уређена на међународном плану, супроставља се потреба регулисања и дерегулисања заштите радника у време појаве нових технолошких и комуникационих технологија које са собом носе промене у развоју производних снага и уопште производности. Данас су, наведене промене, условљене глобализацијом. Токови глобализације, пре свега, експанзија глобалне економије је у највећој мери трансформисала свет рада, изменила економско окружење и социјалну платформу. Таква друштвено-економска кретања постављају нове захтеве за све социјалне партнере, а пре свега, за МОР као главну конституенту ових односа. Оправдано се може закључити да је бурна социјална историја не само изњедрила Међународну организацију рада, већ је, свакако, трасирала њену будућност. Услед односа снага рада и капитала на тржишту рада, регулисање услова рада и социјалних питања одувек је „хронично жариште“ радноправних норми, у којем Организација рада црпи своју улогу. „Наиме, у условима савременог развоја производних снага и продуктивности рада, јављаће се нови проблеми“, упозоравао је проф. Р. Пешић, тиме, „и потреба даљег унапређења нивоа заштите радника, па ће бити потребно доносити нове међународне норме (што значи нове конвенције и препоруке), односно ревидирати постојеће које су превазиђене. То је процес у коме ће израда, односно утврђивање, нових међународних норми у погледу питања која су од одређеног значаја, продужити да игра важну улогу.“ Залагање за социјалну кохезију је са несмањеним интензитетом изражено и сада, што потврђује изјава Генералног директора Међународне организације: „Рад за социјалну правду је наша процена прошлости и наш мандат за будућност“ (Juan Зотамта).- Успостављање социјално-економског мира захтева спремност МОР-а да се у сваком тренутку ангажује на ефикасном решавању социјалних проблема. Собзиром да су социјалне реалности веома променљиве, поље деловања и активности Међународне организације рада не могу се дугорочно предвидети или бити „стабилне“. Другим речима, могуће је поставити само оријентационе програме деловања,
3 А. Билић, Б. Буклијаш, Међународно радно право (Уз посебан осврт на Међународну организацију рада), Сплит, 2006. године, стр. 31. 4 Р. Пешић, Радно право, Научна књига, Београд, 1966, стр. 386.
5 _ Интернет, ћир/ лим. По.огаг... (2010)
17