Радно и социјално право

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

надзору, дискриминација, неефикасна заштита), 3) недовољна средства, 4) слабости у управљању и процедурама (фрагментација одговорности или комплексна процедура), 5) неодговарајуће информисање и комуникација, 6) препреке психолошке и социокултурне природе (предрасуде, стигматизација одређених група), 7) недовољна пажња према „рањивим групама“. Имајући у виду велику диспропорционалност међу државама услед разлика у привредном и социјалном развоју, политичких прилика, разликама у уставном и законодавном систему, националним потенцијалима, климатским условима, и другим чиниоцима, потребно је утврдити ниво општости универзалних аката, и унификацију у нужном минимуму која би вределе за све, нарочито у погледу фундаменталних права. Снага норми МОР-а није само у унификацији универзалних стандарда, већ и у њиховој флексибилности. Реч је о прилагођавању радних стандарда међународног права промењеним околностима. " Потребно је пронаћи равнотежу, да се осигура флексибилност која је неопходна ако се имају у виду разнолике ситуације, а да се избегне опасност да се наруши суштина прописа: они не смеју бити само пусте жеље, већ морају да поседују стваран и трајан смисао Такав квалитет међународним стандардима обезбеђује трипартизам при усвајању. Поред универзалности, јединствен елемент стандарда МОР-а, који их издваја. из других међународних стандарда, је њихово трипартитно својство. Чињеница да се усвајају кроз процес консултација различитих ставова – три различите стране (представника владе, послодаваца и радника), ови стандарди показују висок степен динамизма и универзалности. Последица тога је, да су усвојени стандарди прилагодљиви мењајућим економским и социјалним ситуацијама, задржавајући истовремено своју пуну универзалност. Тако је и са концептом пристојног рада. Универзалност концепта је само начелна. Међутим, компоненте које конституишу пристојан рад, морају се дефинисати сагласно капацитетима и степену развоја сваког друштва. То значи да адекватно реализовање компонената пристојног рада изискује уважавање структуралних и

7 О томе у: „Приступ социјалним правима у Европи: стварно стање“, Савет Европе, објављено у: Ревија за социјалну политику, Загреб, 2003, бр. 2, стр. 10 и даље.

8 Прописи Међународне организације рада представљају минималне радне стандарде. Одњих је могуће одступити у корист радника. Такав приступ јетрадиционалан у радном праву и фундаменталном принципу на којем Ga3supa — In favorem laboratoris.

9 О томе више: А. Петровић, Међународни стандарди рада, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2009, стр. 36 и 37.

10 А. Петровић, нав. дело, стр. 90.

19