Радно и социјално право
Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, cmp. 1-18, XV (2/2011)
догађаја, може бити штетан догађај: Може се поставити и супротно питање које гласи: „Да ли сви срећни догађаји који су осигурани не могу бити штетни догађаји2“ Срећни догађаји су они догађаји који својим наступањем доносе радост, задовољство - дакле, чине људе срећним. Дилема је у томе, да ли се на основу субјективног доживљавања догађаја може извући закључак да они нису штетни догађаји или се, пак, мора узети у обзир и то да ли они намећу неке нове материјалне трошкове или умањују својим наступањем имовину.
2. Појам социјалног случаја
Писци који се баве социјалном политиком појам „социјални случај“ посматрају шире, не везујући га само за социјално осигурање, него га посматрају као појам система социјалног обезбеђења или социјалне сигурности, тј. права социјалног обезбеђења односно права социјалне сигурности. Занимљиво је осврнути се зашто је овде после атрибута „социјални“ (који се односи на области друштвеног живота у којима се обезбеђују услови за рад и живот човека) употребљен термин случај. Посебно је занимљиво зашто је овај термин употребљавао проф. Ступар' (а, вероватно, под његовим утицајем, и други аутори) кад су његови радови из ове области били под великим утицајем Дирана (Јитапа), који не употребљава овај термин, већ термин „газдие“, коме се у српском језику не може дати значење које има термин „случај“. Ово стога што француска реч risque“ y преводу на српски језик значи опасност, док се термином „случај“ означава догађај или људска радња који се не могу уписати у кривицу одређеном лицу.“ Имајући у виду да је кривица основ одговорности, то значи да случај искључује одговорност.
За случај се каже да је и непредвиђен догађај који се у животу, ипак, дешава, а његово наступање односно његове последице су релативно отклоњиве (нпр. бољим чувањем ствари). Догађај, као људска радња, постоји онда ако је неко лице остварило одређене последице, али је поступало без кривице. Код природног догађаја последице нису резултат људске радње, него дејства природних сила. Ако се ово значење термина „случај“ пренесе на поље социјалног осигурања или, шире, на поље социјалног права, онда би било могуће заузети став према коме би социјални случај у овој области значио онај догађај или људску радњу која се не може приписати у кривицу осигураном лицу. Дакле, само
7 Михаило Ступар, Социјална политика, Београд, 1960. 8 Правна енциклопедија, ор. сп., стр. 1313. 9 Ibid.