Радно и социјално право

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

доводе у везу са овом материјом. Наиме, и овдје државни службеник, односно намјештеник, има право и обавезу да се усавршава, али то право/обавеза није условљено реорганизацијом и другим промјенама код послодавца, већ произилази из природе посла који ова лица обављају. Закон, поред тога, регулише и поступак обавезног оцјењивања рада државних службеника и намјештеника у циљу правилног доношења одлуке о њиховом напредовању. Ово оцјењивање врши се једанпут годишње и том приликом се узимају у обзир сви аспекти рада: постигнути резултати, креативност, самосталност, квалитет, способности, вјештине и сл. Државном службенику, односно намјештенику који, у складу са одредбама овог Закона, буде оцијењен незадовољавајућом оцјеном два пута узастопно, престаје радни однос, даном коначности рјешења о оцјењивању.

Напредовање запослених у државној управи врши се искључиво на основу њиховог радног учинка, широко схваћеног, и овако законски конципирано напредовање државних службеника и намјештеника јесте посљедица примјене концепта тзв. Мерит система (енг. Меги сузтет), као концепта који карактерише модерне и демократски оријентисане државне управе. Мерит систем код запошљавања и усавршавања државних службеника полази од њихове способности за обављање посла и конкретног радног учинка. Оно, такође, значи напредовање по заслузи. Овај систем (Мерит систем), историјски посматрано, настао је у Сједињеним Америчким Државама» и данас представља доминантан систем напредовања запослених у државној управи, не само због тога што је карактеристика демократских и модерних друштава, већ и због тога што само он може бити основ једне напредне, квалитетне и на све изазове спремне државне управе.

9. Значај стручног усавршавања за незапослена лица, лица са инвалидитетом и омладину

Низак ниво образовања и стручности за обављање одређених послова значајни су фактори укупног нивоа незапослености у свакој земљи. О томе најбоље свједочи податак да од укупног броја лица која се данас налазе на евиденцији незапослених лица Завода за запошљавање, највећи проценат чине они који немају стручно или високо образовање. У овом контексту способност за рад подразумијева одређена теоријска и практична знања потребна за заснивање радног односа. Али та знања

35 www.wikipedia.org.