Радно и социјално право

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом Црне Горе и др.

6. Аутономни правни акти. Од аутономних правних аката у области радног права, од највећег значаја су свакако колективни уговори о раду. Без обзира што је Закон о раду ЦГ оставио могућност да се Општим колективним уговором предвиде и други случајеви у којима запослени има право на плаћено одсуство, овај уговор не говори о плаћеном или о неплаћеном одсуству у образовне сврхе, али међу разлозима за накнаду зараде запосленом, за вријеме одсуствовања са рада, у висини од 100% од његове зараде, наводи и разлог стручног усавршавања и оспособљавања по захтјеву послодавца. Суштински, ради се о истом рјешењу садржаном и у Закону о раду, по коме запослени, без захтјева послодавца, не би могао остварити неко право у вези са усавршавањем, чак и ако би оно допринијело напретку процеса рада код послодавца. Грански и појединачни колективни уговори не доносе ништа ново у регулисњу ове материје. Дакле, неопходно је употпунити правну регулативу у погледу права радник на усавршавање путем колективног преговарања.

Резиме

Несумњиво да право на стручно усавршавање и концепт доживотног учења имају огроман значај за сваку државу. Улагање у образовање постаје њена најважнија инвестиција у сопствену будућност и развој. Да би држава могла одговорити изазовима савременог свијета она мора бити у стању да одговори на потребе технолошког напретка и да ублажи посљедице сталног развијања нових, односно застарјевања постојећих знања. Она то може постићи само ако својим грађанима омогући квалитетно образовање које се не завршава основним или средњим образовањем, већ представља континуиран процес који траје онолико колико и радни вијек појединца.

Питање сталног развоја у одређеној мјери оптерећује и Европу у цјелини. Уколико Европа жели наставити успјешну економску трку са другим дјеловима свијета (нпр. Јапан) мора знатно више урадити на побољшању квалитета образовања, развоју иновативности и креативности, као и на прихватању доживотног учења као реалног програмског опредјељења. Ово су уједно и препоруке које је дала Европска комсија и које треба остварити до 2020.године.