Радно и социјално право

Марко Жебељан, Доц. др Лидија Барјактаровић, Перспективе развоја индустрије добровољних..., Радно и социјално право, стр. 73-92, ХУ (2/2011)

1. УВОД

Спровођењем дуго очекиване реформе пензијског система 2005. године, у нашој земљи је дошло до формирања добровољних пензијских фондова (ДПФ) са циљем да омогуће грађанима да употпуне државну пензију, диверсификују ризике и обезбеде додатна примања у старости. Мако у просеку постоје око пет година, што је релативно кратак временски период имајући у виду њихов дугорочан инвестициони карактер, друштва за управљање још увек нису имала праву прилику да покажу и докажу своју „успешност“ при управљању активом пензијских фондова. Услед веома осетљиве функције коју обављају, све активности приватних пензијских фондова су под строгом контролом државе и то путем посебног огранизационог дела Народне банке Србије (НБС) који свакодневно надгледа и контролише њихово пословање. Општа функција НБС у овом сегменту финансијских услуга је да обезбеди стабилност и тржишну дисциплину ДПФ, као и адекватност система за управљање ризицима и одговорност за деловање друштава за управљање (ДЗУ) имовином добровољних пензијских фондова. Имовина добровољног пензијског фонда се инвестира са циљем повећања укупног приноса У корист чланова добровољног пензијског фонда, а све у складу са следећим начелима:

• Начело сигурности имовине добровољног пензијског фонда - у структури портфолија добровољног пензијског фонда налазе се хартије од вредности издаваоца са високим кредитним рејтингом;

• Начело диверсификације портфолија - подразумева да се у структури портфолија добровољног пензијског фонда налазе хартије од вредности које се разликују према врстама и издаваоцима, као и према другим обележјима;

• Начело одржавања одговарајуће ликвидности - подразумева да се у структури портфолија добровољног пензијског фонда налазе хартије од вредности које је могуће брзо и ефикасно купити и продати по релативно уједначеној и стабилној цени.

Регулаторни оквир за инвестирање добровољних пензијских фондова је дефинисан и ограничен Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима који је проистекао из потребе да се заштите такозвани „плашљиви“ инвеститори (осигураници), с обзиром на сва негативна искуства која је наш народ доживео током 90-тих година прошлог века. С тога и не би требало да чуди непостојање лимита за

74.