Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУТ (1/2012)

право на рад су прокламовале Република Шпанија Уставом из 1931. год. и Република Италија Уставом из 1937. год.

После П светског рата право на рад се прокламује у већем броју земаља (како капиталистичких тако и социјалистичких). У Совјетском Савезу право на рад је признато Уставом из 1936. год. У Југославији право на рад је први пут зајемчено Уставним законом из 1953. год. (чл. 5.), а затим и свим каснијим уставима (Уставом из 1963. год. – чл. 36, Уставом из 1974. год. – чл. 159 и Уставом СРЈ из 1992. чл. 54). Такође, Устав Србије " јемчи право на рад (чл 60).

Као што се види, право на рад је прошло дуг развојни пут од идеје до правних гаранција, испуњен непрекидном борбом радника. Али правне гаранције права на рад нису довољне да би се омогућила и његова стварна реализација. Стварна реализација права на рад зависи од многих привредних, друштвених, правних, политичких и других околности. У том смислу, борба за право на рад не престаје.

2. Позитивно и негативно правно одређење права на рад

За позитивно и негативно правно одређење права на рад од значаја је, пре свега, нормативни приступ овом праву у актима ОУН и МОР-а. Заправо, овим актима се не дефинише право на рад, већ одређују нека његова основна обележја, која карактеришу садржај тог права. Од међународних аката треба поменути: Повељу ОУН, Општу декларацију о правима човека, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Устав МОР—а и Филаделфијска декларација («рад није роба»; «сва људска бића, било које расе, вере или пола, имају право да траже свој материјални напредак и духовни развој у слободи и достојанству – рад као елеменат људског достојанства, у економској сигурности и са једнаким могућностима»), Конвенција МОР-а о политици запошљавања (бр. 122), Конвенција о развоју људских ресурса (бр. 142), Конвенција о дискриминацији у погледу запошљавања и занимања (бр. 111), Конвенција о утврђивању минималних зарада (бр. 131) и друге. Поред тога, право на рад јесте камен темељац и концепта социјалне Европе, односно концепта да се јединствено европско тржите развија као социјална тржишна привреда (уз поштовање класичних тржишних и еконмомских законитости). Ту димензију «социјалног» обезбеђује право на рад са својом комплексном, вишеслојном садржином. На комплексност садржине права на рад и социјални домашај тог

2 „Сл,гл., РС“, бр.98/2006.

17