Радно и социјално право

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУТ (1/2012)

]. Уводне напомене - Устав, закони, односно други прописи и општи акти, као општи правни акти, односно њихове норме могу важити (имати обавезујућу правну снагу) само на одређеном простору и за одређено време. Дакле, «њихова важност не може се схватити ван граница просторновременске стварности, што значи да они нису ни апсолутни ни универзални акти». Како општи правни акти, односно правне норме садржане у тим актима, као уосталом и цео правни поредак, важе само одређено време, потребно је за сваки такав акт одредити време његовог важења. У том смислу, нужно се разликују два временска момента: почетак важења општег правног акта, тј. време кад акт ступа на правну снагу и престанак његовог важења, тј. време престанка његове правне снаге. Ступање на снагу општег правног акта значи почетак његовог важења тако да од тренутка ступања на снагу норма садржана у том акту може бити примењена уколико су испуњени предвиђени услови, односно, како то каже М. Јовичић, «под ступањем на снагу правних прописа подразумева се почетак њиховог дејствовања, њиховог примењивања.»“ Важење је својство општег правног акта да обавезује, тј. ступањем на снагу тај акт постаје саставни део важећег, позитивног правног поретка и тиме извор права, а то значи и да су адресати на које се односи дужни да се понашају у складу са њим, под претњом примене санкција предвиђених у датом акту. Општи правни акт који је ступио на снагу делује, по правилу, за убудуће (рго #ш то), све до његовог престанка. Уобичајено је да се израз «важење» употребљава само за обавезност општих правних аката код којих се почетак важења назива ступањем на снагу, док се за обавезност, односно почетак важења појединачних правних аката (судске одлуке, управни акти и др.) користи појам правноснажност.

2. Правни оквир - Институт ступања на снагу општег правног акта уређује се, по правилу, на општи начин највишим правним актом у правном поретку дате државе – уставом (у том смислу, институт ступања на снагу је татета сопошипот). У мањем броју земаља овај институт не уређује се на општи начин уставом већ законом (институт ступања на снагу је, У овом случају, татета 12215).

У позитивноправном поретку Републике Србије институт ступања на снагу општих правних аката уређен је одредбама члана 196. ст. Lud.

2 С. Перовић: Ретроактивност закона и других општих аката, ИРО “Светозар Марковић", 1984, стр. 7.

3 М. Јовичић; Устав и уставност, Правни факултет у Београду и Службени гласник Републике Србије, 2006, стр. 406.

244