Радно и социјално право
Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и coyujanno npaeo, cmp. 243-262, XVI (1/2012)
почиње се примењивати када ступи на снагу, односно појам «почетак примене прописа» представља садржину појма «ступање на снагу прописа» или, како то каже Б. Ненадић, „између појма „дан ступања на снагу прописа“ и појма „дан почетка примене прописа“ у суштини нема разлике, односно ти појмови имају исту садржину. “=! Из наведеног никако не треба закључити да се у пракси почетак примене прописа у сваком случају мора подударати са моментом његовог ступања на снагу. Наиме, у пракси се неретко дешава да до стварне примене прописа дође тек по протеку извесног времена од његовог ступања на снагу, не због воље доносиоца прописа, већ из простог разлога што није било случаја на који би се пропис могао применити.
Од посебног правног значаја за сваки демократски правни поредак, нарочито у оном његовом делу који се односи на остваривање уставних начела владавине права и правне сигурности, јесте прецизно одређивање времена важења сваког појединог прописа, што подразумева и захтева да ступање на снагу прописа мора бити утврђено на јасани недвосмислен начин. За тематику којом се бави овај рад, од значаја је почетак важења прописа, тј. време када он ступа на правну снагу (не и престанак његовог важења). Оно је од посебног значаја, јер, као што је то у уводним напоменама већ речено, важење представља својство прописа да обавезује, тј. ступањем на снагу тај пропис постаје саставни део важећег, позитивног правног поретка и тиме извор права. Ступањем на снагу пропис успоставља права и обавезе, а то значи и да су адресати на које се односи дужни да се понашају у складу са њим, под претњом примене санкција предвиђених у датом пропису. Ступањем на снагу прописа даје се одговор на питање који је пропис важећи, односно који се пропис примењује. Само пропис који је ступио на снагу јесте важећи пропис, односно пропис који је део позитивног правног поретка, који се примењује и који обавезује. Ступањем на снагу једног прописа престаје да важи пропис који је претходно уређивао исту материју.
Пошто се, како смо показали, «под ступањем на снагу прописа подразумева почетак њиховог дејствовања, њиховог примењивања», као и да између појмова «почетак важења прописа» и «почетак примене прописа» нема разлике, односно да су наведени појмови синоними, тј. да «та два израза, означавају исто», поставља се питање да ли су описана легислатурна решења, према којима се независно од времена ступања на снагу прописа, одређује посебно и време почетка његове примене, уставноправно утемељена и правнологична. Одговор на постављено
21 _ Б.Ненадић, ор. си. стр. 9.
253