Радно и социјално право
Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУ1 (1/2012)
раздвајање почетка примене од ступања на снагу прописа. Логично је, стога, да су и проблеми који настају или могу настати услед оваквог легислатурног решења исти као и у случају прописа којима се изричито врши раздвајање почетка примене од ступања на снагу прописа. Једнако тако се, полазећи од изложеног, може закључити да и оваква решења нису уставноправно заснована, при чему стоје сви они разлози који су већ наведени за случајеве изричитог раздвајања почетка примене од ступања на снагу прописа. Надаље, и овде се може поставити питање који је гапо таквог приступа, као што се, такође, може дати једноставно решење за излаз из те ситуације. Довољно је, наиме, у случају када дате околности и потребе објективно налажу да се за примену прописа донесе други пропис, утврдити ступање на снагу прописа у року који је прописан Уставом или у дужем року, али тако да тај рок буде подударан са роком у коме треба донети пропис за његово спровођење. При томе би, као изузетак од овог правила, само одредба која уводи обавезу доношења спроведбеног прописа морала ступити на снагу без одлагања, у року утврђеном Уставом или у неком другом року, али свакако пре рока за ступање на снагу самом прописа, с обзиром да једино она и мора и може да ступи на снагу и да се примени и пре почетка ступања на снагу осталих одредаба прописа, пошто представља правни основ за доношење спроведбеног прописа. Тиме би се, са једне стране, «одложило», односно утврдило касније ступање прописа на снагу, а не, макар и посредно, одложила примена прописа који је већ ступио на снагу, а са друге стране, пропис би и стварно могао почети да се примењује ступањем на снагу, јер би истовремено ступио на снагу и пропис за његово спровођење, чије доношење (ступање на снагу) је, у ствари, предуслов за почетак примене основног прописа. То је једино уставноправно и логички могуће решење, јер пропис за чије спровођење треба донети други пропис, како смо видели, није могуће примењивати до доношења тог другог прописа. Ако је то тако, а уверени смо да јесте, онда није ни могуће утврђивати ступање на снагу прописа пре доношења (ступања на снагу) прописа за његово спровођење.
Из свега наведеног више је него видљив јасан несклад, рекло би се чак оштра супростављеност, у приступу и ставовима поводом питања уставноправне заснованости нормативног раздвајања почетка примене од ступања на снагу прописа између, с једне стране, легислатуре (и уставног судства) и, с друге стране, уставноправне доктрине."! У ком ће
31 _ Напомена: констатација о поменутој супростављености поводом овог уставноправног питања односи се искључиво на уставноправни поредак Републике Србије.
260