Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, cmp. 15-34, XVI (1/2012)

страни оних који су вршили рад (кметови, робови) није постојала слобода рада. Ту слободу доносе прве буржоаске револуције.

(2)0) Кратки историјат појаве слободе рада

Време средњег века и феудализма карактерише рад на земљи и на селу. Однос према земљи, тј. обрадивим површинама, одређивао је социјални, правни и политички статус сваког појединца. Ко је поседовао земљу и на њој запошљавао људе, тај је био господар (поседник и владар).!

Кметови, као „радници“, били су везани заземљу коју су обрађивали. За разлику од роба у робовласништву, кмет је лично слободан и није у власништву феудалца. Међутим, кмет је „правном силом“ био везан за земљу и делио је „правну судбину“ земље (поседа). За случај када земља у правном промету мења свог поседника и кмет као „привезак“ те земље мењао је свог господара. Економска подређеност кмета земљопоседнику огледала се у „закупнини“ тј. једном делу производа који су они били дужни да дају земљопоседнику. За разлику од радника у радном односу, који су се касније појавили, кмет не добија никакву награду од власника земље, већ, напротив, власник земље добија од кмета извесну накнаду (данак). Правни положај људи у феудализму био је одређен сталешком припадношћу. Сталеж је представљао затворени круг људи са одређеним правима. У сталеж се улазило рођењем. Према томе, кмет је према земљопоседнику био у својеврсном односу сталешке потчињености а не у радном односу.

Са појавом заната у феудализму мењају се односи у раду, али још увек нема радних односа. Запослени ученици и калфе (помоћници) код мајстора нису професионално обављали рад, нити су за свој рад добијали зараду (што је карактеристично за радни однос). Положај ученика и калфе био је регулисан еснафским статутом, те је њихов однос према мајстору био сталешко-статусне природе, а не радно-правне. На пример, ученик или калфа могао је и да станује код свог мајстора, да се ту храни, облачи итд. Дакле, односи на раду између ученика и мајстора у занатству средњег века били су дубоко патријархални, те је читав комплекс вршења рада изразито неимовинске и нетражбене природе.

Најамни рад (рад за најамнину, плату) је својствен радном односу. Појмове најамни рад, најамни радник, срећемо већ почетком ХТУ века. Тада почиње суштински да се мења положај ученика и калфе, те се тај

11 A. Eggebrecht u rpyna aytopa, Повијест рада, Загреб, 1987, стр. 113. 12 ДрР. Пешић, др В. Брајић, Радно право, Сента, 1979, стр. 97.

21