Радно и социјално право

Весна Николић, Дисциплинска одговорност полицијских службеника, Радно и социјално право, стр. 273-287, ХУ1 (1/2012)

Дисциплински поступак води лице које овлашћење добија од директора полиције, руководиоца у чијој надлежности је обављање одређених послова и задатака и начелник подручне полицијске управе. Ово лице је овлашћено да води дисциплински поступак и доноси одлуку о одговорности и дисциплинској мери на основу свих одлучних чињеница.

Уредба о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова изричито прописује да се у дисциплинском поступку одржава усмена расправа на којој запослени има право да изложи своју одбрану, сам или преко заступника, усмено или у писменој форми. Такође, предвиђено је и да се расправа може одржати без присуства запосленог ако за то постоје важни разлози, а запослени је на расправу уредно позван. Међутим, код овако прописане норме Уредбе треба имати у виду и начело Закона о општем управном поступку којим је предвиђено да се решење неће донети пре него што се странци пружи могућност да се изјасни о свим чињеницама и околностима на којима се заснива решење, а о којима странци није била дата могућност да се изјасни. С обзиром на наведено, треба избегавати одржавање усмених расправа без присуства полицијског службеника против кога се води поступак или његовог заступника јер то може бити један од разлога за поништај решења због повреда правила поступка.

Против одлуке донете у првостепеном дисциплинском поступку право приговора у року од осам дана од дана уручења решења има полицијски службеник против кога је вођен поступак и о чијој одговорности је одлучено и лице које је покренуло поступак. Другостепени орган који поступа по приговорима је Дисциплинска комисија као колегијални орган који ради у већима која се састоје од председника већа и два члана, од којих један није запослен у Министарству унутрашњих послова.

Веће дисциплинске комисије дужно је да о приговору одлучи у року од 30 дана од дана пријема приговора, иначе се сматра да је приговор одбијен. -

Питање је да ли ову одредбу треба строго примењивати, нарочито ако разлог за недоношење другостепеног решења у прописаном року није на страни лица које је поднело приговор, већ на страни органа. Мишљење аутора је да запослени не сме да трпи последице услед непоступања државнсг органа, те у том смислу ову одредбу треба брисати приликом доношења новог подзаконског акта.

Против решења Дисциплинске комисије може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана уручења решења.

276