Радно и социјално право

Весна Николић, Дисциплинска одговорност полицијских службеника, Радно и социјално право, стр. 273-267, ХУЛ (1/2012)

орган, како првостепени тако и другостепени, дају разлоге који прецизно и недвосмислено указују да су учињени непрофесионални поступци, недолични полицијском службенику и пословима које он врши, његовим правима, дужностима и овлашћењима, било то у вршењу службе или ван ње.

Овакав став је потврђен и на седници Управног одељења Врховног суда Србије од 26.06.2009. године– “Чињеница даје полицијскислужбеник повреду службене дужности учинио ван службе и у цивилном оделу не ослобађа га одговорности јер понашање полицијског службеника и запосленог у Министарству ван службе може представљати чињенични опис тешке повреде службене дужности које штети угледу службе".

Ставови из пресуда Врховног суда Врбије и Управног суда у предметима утврђивања дисциплинске одговорности запослених у Министарству унутрашњих послова, са коментаром

Однос Закона о државним службеницима и Закона о полицији

Закон о државним службеницима се, пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о полицији, примењивао у делу који регулише застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка. Постојале су и разлике у прописаним повредама, те се у појединим случајевима понашање полицијског службеника квалификовало као повреда из Закона о државним службеницима (најчешће је то била повреда из члана 109. став 1. тачка 16. – "неоправдани изостанак с рада најмање два узастопна радна дана") и у складу са истим законом је и изрицана дисциплинска мера.

Таква пракса је дуги низ година примењивана и од стране Министарства унутрашњих послова и од стране судског органа.

Пример је пресуда Врховног суда Србије У. 17/08 од 17. јула 2008. године, где је у питању поништај решења за утврђену дисциплинску одговорност полицијског службеника, због повреде службене дужности прописане Законом о државним службеницима (члан 109. став 1. тачка 16.) због чега му је изречена мера престанка радног односа. Оспорено дисциплинско решење Министарства унутрашњих послова јесте поништено, али не из разлога примене погрешног закона, већ због непотпуно утврђеног чињеничног стања.

283