Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУТ (1/2012)

Jaxne, ratio legis Шапелијеовог закона био је рушење еснафског система рада у Француској, али је поред тога он одиграо кључну улогу у рушењу феудализма уопште, тј. појави радничке класе и капиталистичког начина рада.

Сличним путем долази до рушења феудализма и у другим земљама и до појаве капиталистичких продукционих односа као доминантног облика рада и производње, тј. до појаве капитализма као нове друштвеноекономске формације.

Прецизније речено, појаву радног односа као посебног правног облика у вршењу рада у капитализму условиле су четири основне друштвено-економске и правне детерминанте: (а) слобода рада; (6) егзистенцијална нужност рада; (в) захтеви оплодње и акумулације капитала; и (г) тржиште радне снаге и капитала.

(2)(2) Радноправни домашај слободе рада

Слободу рада, видели смо, доносе прве буржоаске револуције. Тим револуцијама радници су били ослобођени сталешких и патримонијалних стега. Са пропашћу феудализма велика маса сељака, која је била правно везана за земљу, постаје слободном. Ослобођени сељаци, који су рођењем били везивани за земљу, сада постају слободни у одлучивању о свом радном ангажовању, врсти и месту рада. За појаву радника, као субјеката радног односа, дакле, било је потребно да они постану слободни људи. Као радник сматра се свако слободно лице које своју радну снагу даје у најам другом лицу.“

Историјски услови рађања капиталистичког начина производње, односно радних односа, јесу: прво, нагомилавање одређене суме новца у рукама појединих лица при релативно високом нивоу робне производње уопште; и друго, постојање у двоструком смислу „слободног“ радника, слободног од сваког притиска и ограничења у продаји радне снаге и слободног од земље и уопште од средстава за производњу (пролетера), тј. радника без господара, који нема од чега другог да живи сем од продаје своје радне снаге. Према томе, ради претварања новца у капитал, власник новца мора да затиче на тржишту слободног радника, слободног у двоструком смислу, да као слободна личност располаже својом радном снагом као својом робом, а да са друге стране нема на продају других роба, да је лишен и го, да је слободан од свих ствари потребних за

14 ДрБ. Перић, Радио право, Сарајево, 1949, стр. 38.