Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХЛ (1/2012)

случај незапослености Србије,“ само током првих 12 месеци од увођења у евиденцију незапослених (код Националне службе за запошљавање), одговарајуће запослење је оно које је у оквиру стеченог нивоа и врсте образовања. После овог рока одговарајућим запослењем сматраће се и запослење на пословима са нижим нивоом у оквиру исте или сродне врсте стеченог образовања, узимајући у обзир радно искуство и стање на тржишту рада.

(4) Право на рад значи и право па обезбеђивање средстава за егзистенцију. Та средства се могу обезбедити на два начина: (а) у функцији реализације права на рад; и (6) поводом зајемченог права на рад. Разлика између једног и другог начина обезбеђивања средстава за живот је у томе што се у функцији реализације права на рад материјална средства обезбеђују као зарада по основу рада, док се поводом зајемченог права на рад средства обезбеђују као новчана накнада за време привремене незапослености (незпосленичка помоћ).

Свој прави израз право на рад налази у запошљавању и стицању средстава за живот на основу рада у радном односу или у другом облику радног ангажовања. Економско и социјално уређење Србије базира, између осталог, и на праву радника да присваја по основу свог рада, да има право на одговарајућу зараду која ће обезбедити његову материјалну и социјалну сигурност. Радноправне рефлексије овог обележја (елемента) права на рад најнепосредније се осећају у оквиру института зараде радника. Ту се право на рад претаче у субјективна права на зараду и накнаду зараде.

(5) Сталност и стабилност запослења је једно од основних обележја права на рад. Сталност значи временску неодређеност запослења. Радни однос се у правилу заснива на неодређено време, на време чије трајање није унапред одређено. Изузетно, радни однос се може засновати и на одређено време, у складу са законом и колективним уговором (сезонски послови, рад на одређеном пројекту, замена одсутног радника итд).

Сталност запослења омогућује трајно коришћење права на рад. Ово је посебно значајно са аспекта обезбеђивања зараде и других претпоставки за материјалну и социјалну сигурност човека.

Стабилност запослења значи да радни однос, у правилу, престаје по вољи радника. Против воље радника радни однос може престати само у случајевима и на начин предвиђен законом и колективним уговором. Овај аспект права на рад посебно се рефлектује на институт престанка

18 _ „Сл. гл. РС“, бр. 36/2009, 88/010, чл. 33.