Радно и социјално право

Реч уредника,

НЕЗАПОСЛЕНОСТ КАО ПРИВРЕМЕНА ПОЈАВА ИЛИ КАО СУДБИНА»

1

Расправу о запошљавању данас у нашој земљи тешко је започети и завршити с претензијом да се каже нешто сасвим оригиналноЛреба се присетити само чињенице да законодавство о раду, запошљавању и социјалном осгурању засадржи бројне мере за остваривање циљева са подручја запошљавања и назапослености. Исто тако вреди се подсетити низа других занимљивих и значајних радова у којима су изнесени различити предлози како би се у нашим приликама могло убрзати запошљавање и постићи редукција постојеће незапослености. Неки од тих предлога заправо нису ад ћос природе, већ имају солидну теоријску фундираност. Нарочито би било превише претенциозно то радити с уверењем да се поседује нека формула која је научно добро утемељена, а која би могла релативно лако и брзо осигурати елиминисање или, барем, редуцирање постојеће незапослености. Истина, треба признати да у садашњим приликама постоји одређена напаст да се крене тим путем. Наиме, постоје у данашњим приликама такве констелације околности друштвеног живота које спонтано рађају нереална очекивања те могу и друштвене науке навести на клизав пут његове својеврсне шаманизације, или их претворити у неки облик „врачања“.

Овај прилог расправи о запошљавању данас у нашој земљи започели бисмо с обрнутог краја, тј. од неких елементарних констатација о постојећој незапослености. Додуше, чини се да је извођење неких елементарних констатација о незапослености сувишан посао. Наиме, основни подаци о незапослености добро су познати. Исто тако су добро познате могуће негативне последице, које произилазе и могу произићи из постојеће незапослености на економском, социјалном, социјалнопсихолошком и индивидуалном плану.