Радови из физиолошког завода

увод У ИЗУЧАВАЊЕ ГАСОВИТИХ РАЗМЕНА У ЖАБЕ од БРАНИМИРА МАЛЕША (Примљено на скупу Академије Природних Наука од 26. |. 1925.)

Старији испитивачи енергетског промета у жабе вршили су своје огледе не обзирући се довољно на еколошку средину од које зависи њено физиолошко стање па су често стављали предмете својих испитивања у ненормалне погодбе. С друге стране, у већини случајева подаци које налазимо у тим радовима толико су недовољни, да нумеричке вредности којим су означене гасовите размене слабо што значе, те је тешко створити себи једну тачну представу о томе предмету.

Тако први испитивач гасовитих размена код жабе, Вазсћон (1837), не спомиње ни тежину жаба у којих је мерио производњу угљен-диоксида, ни температуру средине у којој је своје огледе вршко, ни доба године кад је радио. Мојезћон-ови огледи трају један сат а за то се време температура средине мења између 4' и 48,7". Regnault 1 Reiset имају свега пет огледа на нормалној жаби. Сваки траје неједнако време, један 30. а други само 8 сати, и сваки је вршен са више жаба (2—5). Не говоре о добу године али спомињу и температуру средине (156—19%) и тежину животиња, те су према томе први огледи о којима треба водити рачуна.

Стога кад видимо да се резултати ових огледа не подударају, т. ј. у оним случајевима где нам нумеричке вредности гасовитих размена нешто стварно означавају, можемо те неједнакости приписати неметодичном раду.

И тако нам ти огледи никако не могу помоћи да лођемо, до приближно тачне вредности гасовитих размена у физиолошки нормалних животиња. Увидевши то, РИцсег је дао Schulz-y za понови ове огледе о гасовитој размени у жабе у функцији температуре. Али је Athanasiu!) (1899—1900) Kou-

1) Athanasiu: Sur les échanges respiratoires des grenouilles pendant les pifiérentes époques de l’année, Jour. Physiol. Path. Gén. 1900, pag. 245.