Радови из физиолошког завода

ИЗУЧАВАЊЕ ГАСОВИТИХ РАЗМЕНА У ЖАБЕ 77 терије спада на минимум ако се животиња не храни, ипак је после више испитивања утврђено да размене материје не морају ни у ком случају бити високе кад се животиња много храни (Воћг). Жабама је отворен желудац у разним годишњим, добима и нађено је да се висина потрошње не подудара са присутношћу хране у желудцу и цреву (АТапазши, Воћг, 21112), Не постоји дакле паралелизам између узимања хране и величине респираторних размена. Ипак Кгећ и Зоеђеег напомињу да је потребно употребљавати за огледе гладне животиње. Воћг долази до закључка да гасовите размене у главноме зависе“ од годишњих доба, да су нарочито велике у доба парења. М/еј55 истиче како је немогуће мерити гасовити промет код жабе ако није у стању потпуног мировања. Кретање увелико утиче на потрошњу и, каже, како сва истраживања зависе од те појаве. Стога је радио или на кураризованим животињама или би им уништио предњи мозак. У оба случаја потрошња спада на половину али је у току огледа веома регуларна. Зашто се овај метод анестезије не може успешно употребити, споменућу доцније.

Био сам дакле приморан, да бих могао изучити енергетски промет код жабе (Капа езсшепа), да се претходно позабавим овим питањем, да претходно испитам границе варирања гасовитих размена и покушам да им нађем узрока. Те сам огледе вршио у току неколико година служећи се апаратом који је овде раније описан“). У ниже изложеним огледима бројне вредности потрошње кисеоника означавају висину манометра којим се потрошња одређује.

Пре свега требало је отстранити све спољашње факторе који би могли бити узрок вгрирању енергетског промета, Животиње, узимане из дунавских бара, држане су у аквариуму у коме вода (савска) редовно протиче. Температура аквариума не варира много преко годнне: између 15' и 22'., Животиње нису храњене, сем у случајевима кад се изучавао утицај храњења. Огледи су вршени увек на истој темпера. тури, на температури приближној аквариумовој. Уопште настојава се да еколошка средина буде увек једнака и да се

1) Види: И. Ђаја и Б. Малеш: Прилог изучавању енергетског промета, у миша и пацова. Глас СУ, 1922.

И. Ђаја и С. Бранисављевић; О једном електричном термостату. (Исто 1920. стр. 55.).