Радови из физиолошког завода

82 БРАНИМИР МАЛЕШ

Ако смо пажљиво проматрали жабу за време ових огледа опазићемо да је потрошња расла баш онда када су покрети код жабе били интензивнији, а да се је потрошња сво: дила на најнижу вредност ћим би се жаба потпуно умирила. G. Weiss je дакле с правом сматрао мишићни рад главним узроком варирања енергетског промета. Очигледно за време првих десетина минута у сваком огледу потрошња је већа него ли доцније, јер је скоро увек за то време жаба узнемирена. Тако исто ако продужимо оглед за неколико сати, жаба ће се потпуно умирити и за то време потрошња има сталну вредност.

Да сада погледамо како се мења вредност размена гасова у једне животиње за време каптације. Наравно да су за цело то време и еколошки услови и услови исхране увек стални, Како је првих дана каптације жаба обично много немирна, и у аквариуму и у суду апарата, и потрошња је у то

време већа. Тај период веће потрошње траје три четири дана _а у ретким случајевима до десет и преко десет дана. Ако жабу коју смо донели из баре не употребљавамо одмах за огледе него ју претходно држимо више дана у аквариуму, тај ће период у већини случајева бити мањи. Ово важи за све индивидуе с којима сам радио. Кад се за неко време с неком жабом не ради, те се тако одвикне од боравка у апарату, често се налази у огледу који је први на реду извесно повећање потрошње проузроковано интензивнијим кретањем животиње,

Ето неколико огледа вршених у овоме смислу:

Оглед бр. УШ. 1.

Жаба ухваћена 23.-У1-1924. Огледи су вршени на сталној температури од 24". Потрошње су биле ове:

24. NI. h 21,2 26.VI. 10,2 29.VI. 10,2 3.VIL. 12,8 5.VIL 16,4 G.VII. 14,2 7NIL. 15,1 8.VIL. 9,3 10.VIL. 11,5 12. VII. 5,9