Радови из физиолошког завода

ИЗУЧАВАЊЕ ГАСОВИТИХ РАЗМЕНА У ЖАБЕ 87

те разлике са разликама које сам нашао између вредности појединих огледа вршених са нормалним животињама, разумећемо зашто су горе наведени ауктори дошли до контрадикторних резултата. Ево неколико таквих разлика добивених из мојих огледа. Мерења су у појединим огледима вршена увек на истој температури.

Највећа добивена потрошња Најмања добивена потрошња Оглед бр. МЛ. oh 15,5 ћ 6,8 не „МТ. 7,1 1,6 » » : VLA4. 23,0 3,8 |» МБ. 10,0 3,6 „ »„ МБ. 26,0 мат 3 7 МЕЗА 48,0 џи“ 10,0 2 „ Мш6. 24,7 (CH 4,0

Нема дакле сумње да су слућајно жабе Реопашћа и Кепзеј-а дале слабије вредности а оне које је испитивао Berg нешто веће. И сам Воћг то констатује и каже да су резултати и првих и другога тачни, јер су наиме различите величине енергетског промета њихових нормалних животиња. Али и он сам, као што раније напоменух, има мали број огледа на нормалним животињама, свега осамнаест, аи ови су вршени под различитим условима.

Држећи дакле животиње увек у истим околностима, и мерећи свакодневно њихову потрошњу, упознао бих се после дужег времена са средњом потрошњом животиње, с границама варирања те потрошње, и са најнижом могућом потрошњом. Доцније, да бих што пре присилио жабу на потпуно мировање, служио сам се овим методом: или бих дуже времена, десетак сати, држао животињу у апарату, те се за то време

"животиња потпуно умири и даје најнижу вредност у потрошњи

кисеоника, или бих то исто постигао држећи ју у омањем бокалу с нешто воде уместо у аквариуму.

Споменућу један пример.

Оглед бр. 1Х. 5.

Жаба је ухваћена 15.УШ.1924. и одмах стављена у бокал. Огледи су вршени на температури од 23". Потрошње су ове:

16 УШ, ћ 20

17 МИ. 11,1 Ј8МШ. 80 19, VIII. 9,3