Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

вати у конкуренцији, потребно је, да се још пре ступања“

у практичан живот наоружа што је могуће већим п обил= нијим знањем, те да би на тај начин имао што више изгледа на добар пеход у свом будућем животу.

Школе ву једине које су у стању да одговоре свима овим потребама, и које показују највише. успеха. _

Нарочиту пак важност и нарочити пак задатак имају недељно-празничне трговачке школе, јер су оне у нас једине, које постоје како зарад општег тако и зарад етруч= ног теоријског обравовања свега трровачкога и занатлијскога подмлатка нашега, па б тога и заслужују нарочиту пажњу свих запнтересеованих а у првома реду трговаца.

Спремпти трговачку и занатлијску омладину нашу, да нас у будућности достојно у свему замени, отворити јој пут, дати јој правац којим треба да иде, то нам је задатак да учинимо, јер То од нав као од својих искрених пријатеља ишчекује сав трговачки и занатлијеки подмладак.

Према својим правилима Београдска рровачка Омла= дина је. још пре 19 година установила своју недељно-празничну Трговачку Школу, која, сво хвала Богу, стално из године у тодину напредује.

Али, као истински пријатељ свега Тртовачкога подмлатка и свих трговачких омладина у Србији — Београдска Трговачка Омледина не може ве задовољити вамо овим поститнутим успехом у школи својој, већ је рада да се и осталим школама ове врсте осигура опетатак и омогући постигнуће добрих резултата, а у местима, где ових школа још нема, да се одмах почне радити на њиховом оснивању.

По угледу на наше удружење, готово су и сва остала удружења („трговачке и трговачко-занатлијско омаадине“) основале и о сввоме трошку издржавају недељно-правничне трговачке школе. Но в малим изузетком готово ниједта од ових школа није могла покавати жељеног успеха, који би одговарао руду, љубави и преданости дотичних школеких управа, које ву се залотиле за напредак истих.