Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

ва будућност пе снабле потребним И тр-= говачким знањем.

__ Па пошто већ увиђамо шта нам престојп, онда би бпо један неопростими грох бедети скрштених руку и чекати да то по веби дође, јер трговина п њено развиће нде својим током, а знање се мора шрпбављатп п припремати. Но да би се то постигло мп морамо да отварамо школе, да дајемо младежи правац, да спремамо достојне заменике у будућпости, да у борби живота не бацају допније проклететво и кривицу на своје старије за њихов немар.

За трговачке помоћнике и ученике једини је начин да стручно теоријско знање добпвају похо-

ђењеом недељно - празничких трговачких школа, а

а које — зпање — у радњи на пракси допуњују.

Рекли смо мало час, да је потребан недељни одмор и при томе остајемо, а признајемо, да натпа омладина посећивањем школе душевно ради, само је тај рад лакши од телесног п то обично бива у годинама када је човек најспособнији да све постигне. | | Ри

Али има младих људи којп неће свесно да мисле, да пм се ваља у добу младости припремати ва будућност, којп пеће да себе муче оваким радом. Њима се не свиди школовање, онпл бегају од напора п на жалост траже одмора п ужпвања кад им је само рад п труд од користи. Нпје мали круг такових, п пз таквог се кадра регрутују врло рђави трговачки посленици. А да ово папоменемо наводи нас истина, што највећи број наших ђака

Е.