Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

о је

деца шаљу па трговину и занате. То су деца већином из средњег или нижег сталежа, дакле деца која немају ни домаћег ни школског а најмање друштвеног образовања.

Жеалобан је Факат, али га морамо овде јавно изнети, да мп у унутрашњости немамо те деце, која наслеђују своје родитеље, илп ако их има тај је проценат и неурачунљив; јер п ако неко наследи оца, после пзвесног броја година већ п не постојп.

Сад да пређемо на ученике-шегрте. Овима је познато, да ученик-шегрт мора да служп 992 — 3 године. За све време сумњамо, дау 4096 случаја виде своју радњу за то шегртеко доба; него шта раде: перу судове, веку дрва, носе воду, чувају децу иду, у виноград п т. д. то је рад преко недеље п у недељу до подне. У педељу пак по подне газда п газдарица оду у шетњу, а он шегрт — остане да чува гућу п да се нађе ту у уавлији“ око живине, свиња п ако пеко у олучајно« потражп газду, да каже где јег!2

Такав дечко када се ослободи т. ј. кад по вољи газдпиој постане халфица није пиза какву употребу у радњи, — он мора још две три године да буде на милост и пе мплост свог господара; па ако му овај не дозволи похађање школе, оп мора ћутати, или п ако му ве дозволп то шде као са беде.

(Са ових разлога — ученици — шегрти пе могу школу пп посећивати. Дакле, господо, сад нам се памеће шттаље, ако тако образован дечко,