Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

накарадним појмовима о постојању ових удружења — убијали п сваку њихову ма п најмању вољу и одушевљење да буду свој своме.

Износећи ове сметње као главни узрок, а да бп се једном за свагда учинпо крај оваким сметљама, мпслимо да се могу отклонитп па следећи начин:

|. Наше школе могле би постојати ако би Држава признала у законој Формп постојање потих.

9. Држава да законом уведе обвезно учење ових школа трговачко-занатлијских ученика п помоћника. 3. Обвезно законом да трговци пи занатлије морају своје ученике пи помоћнике у ове школе уписати.

А. Да се закон о затварању радње строго п апсолутно врши у целој земљи.

о. Да се законом нареди Еснафима свију врста радиности, да својим члановима у своме месту не могу издати мајсторска — односно трговачка права да може мајстором односно трговцем постати, ако поред других еснафских исправа не покажу и „сведочанство“ да је дотични свршио стручву школу ма у ком месту било прифатне пли државне установе.

6. Да првостевпепи судови, односпо и друге власти гди ових првих пема, пе могу дотичном мајстору односно трговцу Фирму протоколисати

о 2]