Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

0 =

дина из унутрашњости, али ћу п ја да напоменем, што сам у животу могао запазити шта је узров.

Ми окривљујемо и омладину, што неће да учи. пи господаре,што не пуптају омладину и власт, да су онп ериви.

Не, господо, сви смо ми криви колико год наб је у овој земљи. Пигде, можда, у свету нема тако способних људи да изигравају школе, као што их има у Србији. Зато ја кажем да има кривице до свију наб. Ево ја ћу прву кривицу да упшпем трговачком подмлатку. Ви пмате данас један збор, па коме треба да се пронађу узроци за што школе не напредују, а у исто време у сред Београда, код Такова,је тако псто збор трговачких помоћника, коме је циљ, да се не доноси закон о радњама и који је може бити био много повећенији него овај овде.

Исто тако наш карански живот јако је развијен, никакав се посао не свршава у радњи него се пренови у кафану и кад треба да посећујемо зборове п школе, ми посећујемо кафане. И ако закон забрањује да се радње држе отворене празником, ми то изигравамо. С поља их затварамо, а изнутра отварамо.

Ја се потпуно слажем са својим пријатељем Павлом Кара-Радовановићем, да треба један пут у Орбији да завлада тај ред, да се поштују закони какви су да су, док су у сили; а ако не ваљају онда да сви устанемо и да их мењамо.

То је што сам имао да кажем.