Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

132

XI. седница 15. фебруара 1921. године

Министар Правде Марко Трифковић: Како се он зове? Павле Анђелић: Зове се Момир Аксентијевић. Све што томв човеку има да се замери то је то што има бубицу у глави да кад почнете с њиме да разговарате ota he вам причати како he, кад дођу комунисти, сви имати да раде као пчеле у кошници и како he се 'онда све реке и потоци да се претворе у мед н млеко. (Д-р М. Нинчић : Тако је и Лењин некад мислио) ја мислим да овакви људи не Лlогу би!и такви да xohe да сруше Отаџбину за коју су се и они борили (Д-р М. Нинчић : Молим говорите о Уставу) ГоворгФу и о Уставу, а ово што говорим то je предходна грађа за Устав. Ја сам господо за то да би се Устав баш могао начинити као што је влада у обзнани казала и ја сам за то за диктатуру државне власти, ауторитета државне власти, противу диктатуре пролетаријата. Али, ja xohy да та диктатура има за циљ правду па кад се дааа једна обзнана противу комуниста да се да и друга обзнана противу Управе Фондова ксја je повлашћена јер њени чиновници мени тамо у очи кажу : ми не признајемо закон Велизара Јанковића. Кад сам ja о томе говорио мојим политичким пријатељима r. Драшковићу и г. Прибићевићу они слежу раменима и hyre. Па кад Управа Фондова не признаје закон Велизара Јанковића, шта онда остаје за комунисте; кад она усред Београда може да се одметне од власти, шта онда остаје за онсју шуми? Па та орзнана треба још за дирекцију плена, те да се види: „Куд се деде цар Немање благо“. (Министар за Конституанту Марко ТрифковЈгћ: Врло добро! ту се слажемо). Па треба још много што шта донети, па да се заведе ред у земљи. (Д-р Момчило Нинчић: Ово није интерпелација о владиној политици.) То све, господо, треба учинити, да би држдвни пошао правилним путем. Поводом издане ,јОбзнане“, cnpeAia се, да се учитељи комунисте отпусте из службе, и приликом тог одпуштања, полицајци радикални казаће, да су комунисте демократе, a демократе полицајци казаће, да су комунисте радикали. Поводом тога, као што видите, доВи he до велике свађе између те две групе и уместо да имамо мир и ред у земљи имаћемо неред. То је, као што видите нешто што не ваља. Стога приликом одпуштања треба тачно испитати и утврдити сваки конкретан случај и онда вршити одпуштање из службе. Нама је циљ, да донесемо један слободоуман Устав, a донећемо га само тако, ако левица и деснцца не буду затезале у страну много. У колико поједине групе буду затезале више, у толико ћемо се, господо, ми прибијати около владе и око овога њеног нацрта устава, у коме, као што сам споменуо има и реакционарних ствари као што је уставна одредба о закону о штампи. Ми, који потпомажемо данашњу владу, ми тежимо да са овом владом допесемо устав, какав се може. Од вас десно и од вас лево зависи, хоће ли тај устав бити слободоуман или не. Поширедседник д-р Томислав Томљеновић: Има реч г. Настас Петровић. Настас Петровић: Господо, допустите да и ја дам прко једну изјаву. Као год што су сви предгиворници до сада казали, изузевши господу комунисте, да говоре у име своје, тако исто и ја говорим у име своје. Не представљам никакву групу, него самога себе. Друго je што пре мога говора хоћу да кажем ово. Ми, господо, не знам из каквих разлога, сувише хитамо са дискусијом уставног иитања. По

моме уверењу, то је једна грдно велика погрешка. Ми, којима је Уставотворна Скупштина доделила овај крупан посао, нисмо још потпуно обавештени о свима тежњама, које се имају овде да јаве, и о свима правцима, који имају овде да се оцртају у питању решења уставног. Истина је, господо, да су извесни предговорници, као чланови извесне групе, овде изјавили се у општим цртама и оцртали тенденције својих група у питању устава. и правце, којима треба уставно питање решити. Али то није довољно за потпуну нашу оријентацију. Све цјто су рекли, то су могли pehu и општим приликама, али, да се погледа њихова тенденција или правац њихов, потребно je стипулисан npeuior Устава Такав предлог су нам обећали и господа земљораднци, и господа из Народног Клуба, и господа из Југословенске пучке странке, и господа из Југословенске муслиманске организације. Неки су нам предлози стипулисани и предати али ово главно, које нас овде највише лАоже интересовати, предлози Устава од стране земљорадника и предлог Устава од стране Народнога клуба још није поднешен. (Михаило Аврамовић : Поднесени су.) Он је поднет председништву, али не нама. Ja сам истина био срећан, те сам имао један примерак предлога господе из Народног клуба. За нашу пуну оријенгацију требало је и то сачекати. Ми то нисмо сачекали, и бојим се да нисмо погрешили. После овихнапомена ja ћупрећи на саму ствар и унапред вам кажем, да hy бити кратак. Попут остале господе говорнииа, ja не ћу одмах узети у претрес овај пројекат Устава, који нам je влала поднеда, Хоћу и ја да направим неколико екскурзија, ако их тако могу назвати по питањима, која су се овде јавила, и која су се морала јавити. Прко и најважније питање, које се јавило и које је врло важно, јер из решење тога питања проистиче врло важан резултат, јесте питање каква смо ми држава и како смо постали. Aloje je мишлење, господо, да је наша ова нова уједињена држава постала из рата и револуције. Она је постала као што су постале и многе друге државе фактички, али онога момента чим је постала фактички, она је са извесним својим фактима постала и правна ини у једном моменту она није била неправва држава. Поставши из рата и из револуције она je 1. децемембра одмах себи створила и Устав. Устав без сумње су и генерие, особене врсте, али јетекстворила Устав. У измењеним декларацијама између србијанске владе и измефу изасланика Народног Beha из Загреба основицу нашег правног уређења државног од тога момента постављени. Те декларације са нашим србијанским Уставом уједињени, одмах су постале извесна врста Устава за наш живот од 1. децембра до данас. Да је то тачно господо, најбоље се огледа у томе, што смо тада утврдили државну власт, која у свиму демократским, уставним земљама из Устава проистиче, а то је глас парламента. Ми смо одмах казали наша уједињена држава од 1. децембра па на даље до нове Уставотворне Скупштине мора имати парламенат и власт парламентарну. (Павле Павловић: Koju народ није бирао.) Зависи како смо се тада договорили. Акт 1. децембра, и с једне и с друге стране, приммо је целокупан народ наш, за једну уједињену државу. Не само да га је примио без и најмањег трага протеста ма на којем делу наших нових територија, него га је примио, господо, одушевљено. Никакви избори посланички да су вршени тада, у то доба, не би одушевљеније утврдили оно, што je утврђено 1. децембра, него што je утврђено на онај начин. То је, господо, један неоспоран факат, којн осио-