Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

135

je бар парламенат осигуран, да je on прави представник народни, na небих ни марио онда, али није ни он осигуран у границама закона. По моме дубоком уверењу овај je Устав реационарап, (смех) ja опет наглашавам да je он друго издање Устава од 1869. године (Шта he pehu г. Лаза Јанковић?) (d-/> Лаза Марковић : Ви волите да правите вицеве господине) Незнам, нисам познат као такав човек (д-р Лаза Марковић : Наведите и докажите г. Петровићу.) Ja сам сад говорио'и не могу ради Вас да понављам. Али, господо, ипак и ако мислим о њему тако, ja не мислим да се on неда поправити, да се поправити и он je поднет no главама како се. обично пише и редигује. Кад будете приступили детаљном претресу ми ћемо га од главе до главе дотеривати и поправл->ати и све ono што je он погрешио и изоставио je да каже, a треба да каже, ми морамо рећи. Зато сам ja и пристао, да нам on буде предмет и начелне дебате и специалне дебате. (Министар за Уставотворну Скупштину Марко Трифковић; У контрадикцији си, Настасе, кад je тако реакционаран, ja бих га одбацио као ништа.) Ja га ne одбацујем зато што се он може поправити, a шта he изићи вз вашег Устава, впдећемо, да ли рад Уставног Одбора или рад влаае. Према томе, као што кажем, господо, како верујем да се овај Устав може дотерати и поправљати, то ja без сумње iiehv гласати противу њега. У начелу ћу гласати за п.ега, с уверртвем и претпоставком без сумње, да вико од нас nehe помислити да намеће Устав, да нико неће na крају крајева помислити, да ово дело одавде ne изиђе путем братског споразума, братског договора и братске слоге. Ja и ако имам та уверења, ипак морам да апелујем и на једну и на другу страну. Споразумимо се, не плашимо се онога чега у ствари нема, попустимо један другоме, нађимо једну средину између централистнчкога права, који je заступљен од већине која владу помаже и овога децентралистичкога правца, кбји нам предлажу наши другови Хрвати и Словенци, a, господо, ми се можемо споразумети (Жарко Миладиновић: Да узмемо њихов предлог као подлогу). Није потребно, јер можемо и na основу овога све то да променимо, да не бисмо увредили владу, јер зашто да je вређамо без нужзе. (Д-р Лаза Марковић: Ви сте познати као дисциплинован радикал). Јесте, зато то и кажем, Господо, ja ћу овим да завршим и ипак, на крају крајева, ja вас молим, да ово схватите као што сам рекао, као моје лично уверење из дубине душе моје. Никакви ме обзири нису руководили да све ово кажем, него једино обзири слоге, јер на тој основици слоге можемо направити јаку и моКну државу, и обзири мог уверења, уверења, да je централистичкој тенденцији прилично одзвонило, као год што je банкротирало оно уверење пре рата, да je апсолутистичка најјача држава, a да демократија представља слабију страну. Подаредседник д-р Томислав Томљеновић: Има реч Јурај Деметровић. Д‘рјурај Деметровић: Го подо, тачно je приметио један говорник од господе комуниста, да ми морамо да обратимо пажњу интернационалној ситуацији. Јесте, господо, не улазејаи у испитивање узрока светскога рата, ми требамо да уочил!О тај моменат да je светски рат вршен са једном великом политичком револуцијом, коју можемо нгзвати демократском револуцијом. Пале су државе апсолутистичке, феудалне и реакционарне, a победила je демократија. Последица овога рата јест, да je довршено оно дело,

које je започела франпуска револуција. Демократија je изашла као победчик из овога светскога рата и према томе и ми морамо да саобразимо наше деловање оним принципима, који су победили у свету. Ми према томе морамо да донесемо демократски Устав, и да обезбедимо, осигурамо демократски развитак наше земље. Руска je револуција довршила дело француске револуције, али je Јиеђутим у н>ој наступила друга фаза, фаза бољшевичког експеримента. Kao што се je за време француске револуције хтело, да се та политичка револуција претвори у социјалну, исто тако у Русији бољшевичка фаза представља покушај да се из те примарно политичке револуције створп сицијална револуција. Истина je, да je политичка револуција извесiiiiM делом и социјална револуција, алк ja, господо, понављам, примарно je и руска револуција, док je покушај бољшевички само један покушај, који никако није успео. (Д-р Сима Марковић: По нашем мишљењу). Боллпевизам показује најбоље да није успео no том, што данас изазнва реакцију на целом свету. Не треба далеко да идемо, јер процес у Русији joiu nuje завршен ne треба далеко да идемо, пего само у наше пајближе суседство, na да видимо, што je бољшевички експерименат донео Угарској. Мп видимо, да се Угарска непрестано трза, видимо, да je после Куиа дошао Хорти, a видимо и то, да je давас тамо na дневном реду питање рестаурације Хабсбурга. Тежња за рестаурацијом npnjaininei a долази свуда након тога, што се једап режим нпје показао ваљаним, na се no том свет враћа натраг, да у старим методама тражи решење. Ми морамо да о томе водимо рачуна, да je данас бољшевички комунистички покрет пајбољи савезник реакције, да га он, што више, помаже и да он изазива ту реакцију. И кад гледамо држање наших комуниста видимо, да и они доводе до опасности, да не можемо поћи напред онако како бисмо могли и требали. Оин су баш они, који прече развитак и који задржавају naпредак, они су они, који не даду, да се еволутивним путем пође напред онако, како би требало. Томе je доказ и говор г. Павла Павловића, који je споменуо, како су радничка већа доживела банкрот и отуда je најлакше извести закључак, да та радничка већа не вреде ништа, јер ако су она у другим земљама доживела банкрот, зашто да онда ми. с њима чинимо експерименте. Међутим je било много речи о Совјетима и совјетском систему. Приказивало нам се совјетски устав Русије као некакав узор. У ствари je та совјетска идеја врло једноставна ствар, једна ствар, која, кад ју човек изближе гледа, види, да није нешто ново, што би имало значај и могуКност да преобрази свет. Узмимо програм бољшевичке етранке у Русији закључен од 18-23. маја 1919. године, na ћемо наћи у њему овај став (чита): „Совјетска je владавина међу осталим у перисподобиво већем обиму, него и један други систем владавине провео локалну и провинцијску самоуправу без икакве одозго постављене власти. Задаћа je странке, да непрестано ради око практичнога и готпунога провеђења ове више форме демократије, која може само тада успешно функционисати, ако ли се стално подиже културни ниво, организациона спрема и самостална делотворна способност маса“. Видимо, ту принцип ту принцип локалне самоуправе каотемељни принцип совјета. Видимо, да и сами творци тога совјетскога устава налазе, да локална самоуправа може само онда да егзистира, ако томе одговара културни нивб,