Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

153

државама. Тамо се бира по организацијама, тамо се бира без рокова одрефених за време од 4 или 7 година, тамо сваког момента, сваког дана кад год организовани народ нафе за потребно и кад год који представник не ради у интересу народа, свакога момента тај представник може бити опозван, и избор се на његово место по иницијативи самих бирача обавља. А како се тај избор врши? Он се врши без бирократских формалности, врши по организацијама и врши се тамо где се ради. Уз то кроз организацију народ je у могућности да рад свакога момента прати. Целокупна организација совјетске државе је као неки велики резонатор у коме и гласи рад свакога представника одјекује до последње организације где га и у најдаљним местима сваки од бирача може чути и контролисати. Та еластичност коју има совјетски систем бирања, та еластичнсст увећава могућност парламентне контроле бирача над својим изабраницима. Она одржава и постојану везу измефу изабраника и бирача. Она најзад омогућава нешто што у систему буржоаског представништва никад не може постојати, на име то да представништво бирача буде увек актуелан израз расположења бирача. На тај начин сваки совјет, сваки конгрес совјета, свака скупштина у совјетској држави представља садашње мишљење свих бирача. Сваки совјет је у исти мах микрокозмос друштвене стварности и социјалног склопа. Јер за разлику од буржоаског парламента у који долазе представници да изражавају тако звану „општу вољу“ које нема јер је фикција, у совјету су представници-свих организација, свију професија и свију врста радиности у земљи. Све врсте радиности у земљи имају сразмерно својој снази и потребама друштва своје представнике у совјету (Мих. Аврамовић: Je ли и земљорадници ?) Јесте и они тако исто. Зато су избори тамо посредни а посредни су с простог разлога што се избори врше преко организације и што у организацијама може много боље и еластичније да се издржава тако мобилна воља свих бирача у једној револуционарној епоси. Принцип изборни дакленије територијални него економски, и као што су у држави буржоаској територијална подела и територијални принцип на изборима нешто извештачено и лажно јер се у истом бирачком телу и у истом Представништву, налазе људи најразличнијих интереса, који се сукобљавају и косе, тако систем економски као база изборном механизму даје могујјности за право и чисто и јасно Представништво према социјалној структури која у земљи постоји. Зато дакле у совјетској држави постоји неаосредна демократија и народна сувереносш. Зато је у совјетској држави и једно и друго остварљиво и зато је совјетизам форма у којој се први пут у историји човечанства даје остварити и стварно манифествовати народна сувереност и непосредна демократија. (Д-р Boja Маринковић: А у време Перикла.) У време Перикло непосредна демократија није постојала већ и зато што су постојали аристократија с једне и ропство с друге стране. (Д-р В, Маринковић: аристократија није имала право гласа, била је разјурена.) Пардон, Господине, заборавили сте историју. Овде има, господине, и историчара!) (Д-р В. МаринковЈгћ: не могу ме демантовати. К. ТимотијевиБ: гласа ли се у Русији тајним гласањем?) Нема ништа тајног. То постојање непосредне демжратије и народне суверености, то je друго велико преимућство совјетске организације државе над буржоаском парламентарном организацијом државне власти. A треће и исто тако важно састоји се у следећем. Стенографске белешке

Организација власти у буржоаској држави изведена је на принципу тако зване поделе власти. Подела власти је, господо, један принцип који је пронашла владајућа класа онда када је борбом класа била принуфена да чини концесије потчињеним класама. У борби измефу Краља и народа у једној земљи, у борби између Краља са народом и племством с друге стране у другој земљи, израдиле су се и појавиле идеје о принципу поделе власти. Принцип поделе власти владајућа класа није употребила онда кад је ту власт вршила апсолутно и неоспорено сама. Она га је истакла онда кад је народ запретио да јој власт окрњи. Тада је преко законодавног тела власт апсолутног господара почео за себе да тражи народ. Ту законодавну власт није могла владајућа класа дати народу да је врши у подједнакој суверености с њом и прокламован је принцип поделе власти. Подела власти значи: господарство владајуће класе остаје обезбеђено у једној, у главној, у довршној власти. Законодавна ће се сужавати према томе колико у њој буде растао утицај народних елемената. Принцип поделе власти значи тежњу владајуће класе да извршну власт направи јаком, да народне елементе у законодавном телу што вишеослаби и ограничи. Отуда стална тежња владајуће класе за јаком извршном влашћу, па отуд и данашња тежња данашње владајуће класе да извршна власт буде што јача. У моментима када се у законодавној власти манифестовала снага револуционарне буржоазије, тада је буржоаска демократија бацила сву снагу на то да Парламенат буде јак, да може ограничити и ослабити извршну власт. Данас је буржоазија владајућа класа, извршна власт, стварна власт у њеним је рукама. И данас она пева ону песму коју је осуфивала кад је била у опозицији, и упорно с јаком извршном влашћу, она тражи централизам и ограничава самоуправу. Кад је класа која је тако подчињена губила утицај у Парламенту који је постојао слаб, она је тражила да изафе, да пробије ма како одоздо, кроз самоуправу. И кад су у историји Краљ и у опште владајуће класе биле натериване да дају концесије, они су обећавали самоуправе шире или уже, да заварају, да утеше бунтовно револуционарно расположење народа. Али као што су слободе које су у овом Уставу предложене прва шарена лажа народу, као што је народна сувереност у бирачком праву друга шарена лажа народу, тако је Парламенат био трећа и самоуправа била и остала четврта шарена лажа народу. Јер ни прво ни друго ни треће у свом стварном облику нису постојали и данас не постоје. И зато што се одељује извршна власт од законодавне, зато што се жели јака извршна и слаба законодавна власт зато се народ и на овом пољу изиграва, зато се закони и устави газе кадгод владајућој класи и извршној власти, који господаре, запрети опасност. Зато су „Обзнане“ могућне и зато се крај воље и против воље парламента можеиздићи извршна власт до апсолутног господара. Господо, извршна власт значи класу која влада, Парламенат то је само сениа власти и још нешто више; то је једно средство потребно да се народ завара. Он је се претворио у дом за разговор, у празну воденицу. У Парламентима се при таквој подели власти прича, а у извршној власти се ради. Тамо су данас прави акти власти. Овде се прича и оставља илузија да се нешто ради. Принцип поделе власти постигао је својим дејством што je владајућа класа хтела и што је у њеном интересу он то остварује. Имати принцип поделе власти значи имати извршну власт за рад и имати Парламент у коме се држе беседе и заварава народ. Али 21.