Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

li. седница 2. фебруара 1921. годИне

господин Председник је поменуо да Ке бити начелне дискусије. Начелна дискусија значи широка дискусија какву хоКете. Можете изнети погледе какве хоћеге и можете изнети свој начин логледа на Устав. Можете износити своје мисли о Уставу. Друга би ствар била, кад би одмах почела дискусија Владиног пројекта у детаљима по главама и параграфима, онда је везана дискусија, везана за Владин лројекат. Чим je генерална дискусија, изнеће свака група своје мишљење и своје идеје о Уставу. Али лротивне мере суштини рада, природи рада Уставотвсрног Одбора, противиле би се пословнику и апсолутно би било пепотребно за саму ствар ако би се бацили да почнемо посао независно од владиног пројекта. Ми не можемо тај посао независно почети. Господин МарковиК је казао, да треба за 14 дана да сачекнемо и да после почнемо дискусију. Ја мислим, господо, да је то незгодно, да то има великих незгода. Прва је незгода која погафа нарочито господу из опозиције у томе, што Cimo везани за рок. Ми морамо овај посао свршити у року од 40 дана. (Један глас: Може се тај рок продужити). Господо, не можемо одмах у почетку претпоставити, да Уставотворна Скупштина може да продужи тај рои, али ако Уставотворна 'Скупштина не продужи тај рок, шта Кемо онда и ко Ке онда страдати? Предпоставка је, да су све групе дискутовале о предлогу Владином, и да су дискутовале на широј основи. 0 вашим предлозима ништа се није дискутовало и може се десити, да за 14 дана не радимо ништа, а за 26 дана треба да свршимо посао. Шта Кемо онда и да ли Кете имати прилике да пос-тавите дискусију на широку основу и да упознате јавност са идејама о уставном питању. Нотребио је у мнтересу целога посла, да се почне bito пре, да се посго за 40 дана што боље распореди а не да се почне са дискусијом која се води о томе, да ли новинари треба да имају приступа у седницама Уставног Одбора и изгубимо време за које треба да се наше групе изјасне о пројекту Устава. Други се разлог износи да треба сачекати пројекте да би их дшгли упоређивати. Узмите, господо, пре свега начелна дискусија Ке трајати извесно време. Ја мислим да не треба да траје до 14 или ако не траје до 14. шта he бити? Вероватно да Ке те поднети пројекте Устава пре 14. и кад ми будемо почели да дискутујемо Владин пројекат, разне пројекте су изнеле ваше разме групе које су представљене у одбору, ниједан пројекат неће проћи а да свака група не изнесе што је изнела у пројекту који је поднела. То је упоредна дискусија и она Ке бити неминовна, па сачекали рок од 14 дана или не сачекали. У интересу свију група предлажем да се време не губи него да рок од 40 1 дана који може да не буде пропуштен, искористимо што је најбоље могуќе. Настас Петровић : Господо, ми не решавамо уставно питање од јуче, ми у нашој новој држави решавалш уставно питање можда чак на неколико месеци раније него што смо прогласили јединство само с том разликом, bito смо све до јучер решавали то питање ненадлежно, неовлаштени од народа, а од јуче га почмњемо да решавамо надлежни и овлаштени од народа. У великој дискусији која се у нашој јавности повела, на разнолике начине о томе како треба уредити навЈу нову државу, у тој великој дискусији изнета су разнолика често пута контроверзна мишљења и гледишта. Ја знам како се води уопште борба у широкој јавности кад се сукобе идеје. У много прилика води се са маневрисањем. Једна група која истиче извесно гледиште или брани једну идеју знајуКи да не може сасвим победити, иде често пута

далеко у крајност да би натерала другу групу на попуштање. To исто ради друга и трећа група итд. Најважније је то, да онда кад се Устави раде и израђују што свакад трезвени, паметни лолитички људи, ма којим грулама припадали, знају, да је Устав добар Устав само онда, ако је он компромисно донесен, бар компромисно до крајњих граница докле се компромис може постићи. Kao што сам казао у почетку, никад није било прилике за ове две и по године и неколико месеци да се надлежни фактори нађу на једноме месту те да они отворено, искрено изнесу своје идеје и гледишта, како нашу државу треба уредити. Ово је, господо, прва лрилика да смо се ми сви из свих група колико их има у нашем народу, састали и то надлежно изабрани и овлашКени од народа да претресамо то крупно питање. И баш због тога што смо за ове две и по године видели тако контраверзна мишлења за решење уставног питања за то што знамо да ту има много маневрисања, за то смо ижелели овакво једно место, један овакав сто, где ћемо сви казати како треба уставно питање да решимо као што је лепо казао господин Дивац. Ми овде треба да правимо тако реКи, један реанбил, о раду који треба да скупи у себи сва гледишта која имају од нас надлежно да падну на уставно питање. Тако Кемо претресајући сва разнолика гледишта на послетку се одлучити на једну или другу страну. Ја не верујем да можемо постиКи лотлун компромис. Ми га не можемо постићи због тога што нас овде има представника из две потпуно одељене групе: из комунистичке групе, која хоКе савршено други строј друштва, и наше буржоазије, која на тај строј пристати неКе. Али, господо, представници група које су буржоаске и који имају различита гледишта о уставним питањима, могу доќи до извесних компромиса. На порлетку ако не могу доКи до компромиса могу да виде шта he их раздвајати у моментима кад треба да реше уставно питање. Због тога сам мишљења да нилЈта нашем будућем раду неКе сметати нити кочити брзину рада, ако ових 14 дана које пословник предвиђа за подношење нацрта Устава, улотребимо на дискусију. (Један глас: Без везе са владиним пројектом.) Може нас везивати тај пројекат само за то што је од владе поднесен. Он је ту и он је на месту, он се скидати не мбже, ми до данас немамо ниједан други пројекат званичан, ниједан пројекат није лоднесен да га имамо и кад буду други пројекти поднесени, о њима Кемо водити рачуна. За ови 14 дана докле други пројекти буду поднесени по моме уверењу, да проценимо сва гледишта која падну и моћи Кемо се определити за једну или другу странку. За што бежати од те дискусије? Од ње нетреба бежати; она је неолходно потребна, она је нужна, да се једанпут види како сваки од нас отворено и одређено мисли о нашој будуКој држави и њено.м режиму, и на послетку да се види, уколико се може у компромису постићи. Ja мислим да неКе бити ниједног од нас овде који неће тежити да се наш Устав компромисно донесе, бар да се здруже групе које су на једном терену у погледу нашег социјалног строја и бар оне да постигну споразум, ако могу. Кад свето исцрпемо, онда је лако направити Устав и' онда као што је често имао обичај да каже нал! покојни друг Коста Стојановић, Бог да му душу прости, лако је за 24 сата направити хиперболу. После је лако приКи и специјално.м претресу, мењати извесне одредбе, дотеривати их, лосле Ке се тај посао врло брзо свршити, али претходно je нужно овај главни посао, preanbil, најглавнију ствар свршити. За то вас, ‘господо, молпм да не