Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

112

Отенографске белеШке

ла.на јавне строшке все цесте, все железнице, сплох вса прометна средства, дочим би другод тега морда не сторила. Кајти то би бил к вечјему змисел оесед: »кдегод то општи државни интереси захтевају«. Мпслим, да је то пришло в то. стилизацијо бољ по несречи него наменома. Тода че хочемо, да бо та член имел некај сплошнега змисла, потем ое мора гласитп: »Држава се стара о грађељу и одржаваљу свих важних саобраћајних средстава«. (Медклид: »То је исто!«) То нн исто. То је потем принцип, ки се не да напачно толмачити. Зди' се мп па, да јета долочба в устави чисто непотребна. Кајти че спрејмемо в устави начело, да се мора. држава бригати за сплошно важна прометна средства, морамо ■ спрејети туди н. пр. долочбо, да се држава брига за полицијо' итд., силох ѕа все , кар спада мед налоге државе. Зато мислим, да јета член пополнома непотребен. Председник др. Момчило Нинчић: Пошто се нико впше не јавља за реч, ja hy ставити овај члан на гласање. Ко је за то, да се овај члан прими, нека седи, a ко je против нека устане. (Већина седи). Објављујем, да је овај члан примљен. Овај члан 20. који смо одложили, преписан је n раздат, те молим, да почнемо дискусију о њему. Нма реч г. др. Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ја констатујем и поново наглашујем, да ми је чудно, да овај чла-н раслрављамо, пре него што лочнемо да расправљамо аграрну реформу. Ми морамо да знамо n начела, по којима he се решити аграрно питање. 1 Пумско плтање је саставни део аграрног проблема и према томе не можемо да решавамо оделито ово плтање, које је само један део аграрног пптања. Та се питаља морају заједво да peine. Ви ћете радећи тако овде усвојлти прпнципе, који ће долазити у контрадикцију са принципима, којима ћете решити аграрло питање у олште. Ево само једал конкретан прлмер те контрадикторности. Као што смо извештенл по ковинама, у Боснл се дала отплата бившим поседллцлма без обзира на то, да ли су љихова имања била оранице, ливаде или су биле шуме. Дакле, већ. je тамо створен један прејудициј, да се на ма какав комплекс прлватне шуме, макар она била дата далашњему власнику од туђинске власти, имаде дати одштета. Дакле ја млслим, да ми о овом предлогу не можемо говорити, пре него што будемо знали, како he се решити аграрно питање. Ви сте тако одлучили, и то je ваш посао, а ми морамо овде да говоримо о нашем становпшту према овој важној грани народног газдинства, лремда незнамо какав ћете нам предлог. донетп у питању аграрне реформе. Ви сте уобичајили лас лзненађиватл и тежим питањима, а то је ствар вашега такта и поступка. У шумском госпрдарству сви економи траже, да се не сме лоједлнцима дати толика слобода, као што се даје у осталим гранама господарства. Шуме имају једну већу социјалну функцлју, него ли што имаду остале гране националлог господарства. Шуме не расту преко ноћи, него полагано ллод дозрлјева кроз. деценије и деценлје и зато држава мора са својлм закОнодавством овде јаче утицатл, мора имати већег учешћа, него ли у другим гранама господарства. Држава мора да дође ca законима и да каже, кад се л где може шума сећи, кад је њен плод дозрео тако, да не би један читав крај био девастлран. Друга je ствар овде та, да o шумама овисн клима појединог краја, овпси ток вода, овиси

температура и све остало. Дакле, не може се шумско господарство онако неовисно водити, као што се неовисно води остала економија. Ту мора шумски господар да има обзира и на своју околину, и то не само на своју ближу околину, него и на читав онај крај, у коме се налази дотично шумско гослодарство. То су сигурно два велика принципа, која мбрају ући и у наше законодавство. Ови су принципи, господо, руководили и владу, кад је она 25. фебруара 1919. године, у лривременим одредбама за аграрну реформу, казала, да сви већи шумски комплекси постају државни, а сељаци имаду у шумама право попаше, право дрва за огрев и дрва за грађу. Ова је одредба остала потпуно на папиру. Ми смо имали секвестриране шуме, и дакако код секвестра су једиио заслужили они, који су били управитељл. Ти су напунили џепове. и онда су отишли на Ривијеру или камо другђе ca napaka, које су у сиромашној Југославији заслужили. Наш сељак код тога није имао апсолутно никакве користи. Шумске глобе глоба је код вас једна чудна реч, и зато hy рећи казна шумске казне ие само да су се умањиле, него су у недоглед повећане тако, да наши мали земљорадници, и сељаци имају на души шумске казне, које су веће него што вреди чптав њихов имутак. Ја, господо, говорим овде из искуства. Познам читава села, која гањају жандари и државне власти, да им плате на хиљаде и. хиљаде ради различитих шумских штета. Кад стварамо овај закон, онда је лотреблто да имамо иред очима прилике свију наших покрајина. Не можемо само имати пред очима прилике, које су у Црној Гори или у Србији или Далмацији, него морамо имати пред очима и лрилике, какве су у Војводини. у Хрватској и Славонији, у Словенији, у Босни итд. Ми у Хрватској и Славонији у шумском господарству имамо ове форме поседа: 1. имовинске опћине. Te опкине потићу из границе, која је била начињена проти Турцима. Зато, јер су се ти људи борили против Турака, дати су им већи комплекси шума. Имамо на пр. петроварадннску имовну опћину, имамо бродску имовну опКину, Koje имају доста велике- комплексе шума. Осим тога имамо као другу форму поседа земљишне заЈеднице. Поједине огЉине, да би могле водити велико шумско господарство, међусобно су се ујединнле у једном котару, жупанији или једном округу у једну земљшпну заједницу. Tpeha форма јесу шуме великих поседа, а четврта форма јесу приватне шуме малих поседа. Шума малих поседа има врло мало изузамши Словеначку. Либерални пришцш, који је тако далеко ишао код шумског господарства против развијања индивидуализма, да је казао, да не би било добро, да би иједан сељак имао шуме, лрактично се показао у Словеначкој посве кривим. Сељаци имаду тамо своју властиту шуму. Сељак је на тај начлн неовисан од лутара, неовисан од шумара, и од свих оних, који улрављају шумом. Каже се, сељак не зна управљати шумом, сељак he шуму посећи. Па онда кажите, сељак не зна управљати својом кућом, сељак не зна ни чиме другим управљати, он Јае покосити своју пшеницу, прије него сазрије. (Др. Лаза Марковић: Ko то каже?). Нисам вама казао. То кажу људи, који хоће да постану све шуме државне и према тому и ви, јер сте овакав чланак донели. Дакле, показало се, да сељак, када знаде, да је то његова шума, да он с њоме врло добро управља n зато ви, који сте против развијаља индивидуализма у шумском господарству, идете предале-