Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVI. седница 21. марта 1921. годиле

129

единоле в тем случају вршити својо налого, ако.да посамезним енотам (областим али покрајинам имелујте јих какор хочете) чим веч самоуправе. Толико в сплошнем. Нај ми бо довољено, да ше енкрат нагласим. кар сем же мед говором певдарјал, да намреч з улравно разделитвијо културно, социално ин господарско енотних докрајин делате дроти намену Вашега ластнега уставнега Љчрта. На ени страни имате принцип, да нај бо то, кар цо парави. по социалних ин господарских размерах скулај спада, скудај на други страни ла оаш та принцип заметујете ин делите државо в в?ч делав по чисто другем критерију: ло штевилу поебивалства. К такозвалпм преходним наредбам морам лрипомнити настолно, Господ минлстер за конституанто је рекел, да со те одредбе тако мишљеле, да бота имели Словенија ин’Далмација' до 2 окрожји. Че је тему тако, лотем не разумем закај. нај се теодредбе именујејо преходне одредбе; кајти з љими уставо же уведете! С теми одредбами је устава же изведена в пракси. Преходне наредбе би имеле имети намен, да устваријо можност удраве до такрат, ко се бо устава лахко увељавила в лракси, намен, да седањо улраво полагома ликвидирајо. Те лреходне наредбе па захтевајо, да се седања улрава такој ллквидира, ин да се достави на њедо место пополнома нова управа, ки бо в биству же одговарјала тему, кар устава хоче. Јаз видим в тем наспростје само в себи. Те преходне одредбе се морејо разумети едино тако, да бодо имели досамезли окраји всо област ин да бодо извршевали функције области. Ни двома, да је то практично немогоче, кер не морете в Славенвјл дати 15 окрајем алд коликор јих је же фувкције области. 0 тем разтргате државо члсто" на дробце. Че је тореј преходле наредбе тако разумети, потем поменијо те наредбе наравност немогочо ствар ив сем препричен, да се не бодо никдар изведле, па нај придејо в уставо’ али не. Председник др. Момчило Нинчић: Гlма реч г. Милутин Јакшић. Милутин Јакшић: Госдодо народни посланици, код овога чдала ja hy бити слободан да изнесем своје логледе о аутономији и конфедерацији. Пошто нисам дослео да говорим у генералној дебати, допустите ми, да говорим може бити нешто мало дуже, но што je то одређено нашим решењем. Што се тиче лоделе иаше Краљевине, господа из Народнога и Југославенскога Клуба предложнли су 6 покрајина. Ми заступамо мишљење, да нашу државу треба доделити на много већи број области. Позитивна. страна нашег смера је то, да ми хоћемо да задовољимо у сваком логледу интересе содијалне, и економске и саобраћајне итд., а легативнаје.страна, данећемо да државу делимо на историјске покрајине, јер то може да устали ока] сепаратизам, који влада међу нама. Отворено морам да вам кажем, кад ,ми стављамо један број, да ми то чиннмо за то, да недамо могућности историЈСком племенском одвајаљу. Те локрајине по предлогу Народног Клуба биле би несумњиво једна конфедерација, али ако се узме то и као шира аутономдја, ни оно не дде у атар нашег државног јединства. Гослода из Народног и Југославенског Клуба се дозивају на то, да he се народ тешко сложити са новим стаљем, јер народ, као што је рекао г. Шурмин, на ужој конференцији. не заборавља историЈу. То је господо, истина. Не може бити, господо, цепања

старих творевина без болова. И код нас Вбјвођана, који немамо дикаквих племенских предрасуда, ‘јер смо проликнути националним осећањем, тешко се то .oceha, кад се кида аутономија, која одавна лостоји. Ми смо видели, шта су интелигентни људи у Новоме Саду радили кад је било у питању аутономија гимназије у Новом (Јаду. У појединим селима било је лротивљеаа подржављењу основних школа, и у колико су села имала своја црквено опћинска имаља тела су сама да управљају тим школама. Код нас лема противљеља државноме јединству, и лаше је лационално осећање тако јако„ да озбиљни људл и не мисле да траже аутономију и ако је постојала у виду црквено-школске аутоломије. Нема сумље, да је тамо, где националло осећање и евест није тако јака„ противљење јединству и целтрализацији веће и да се ту онда људи позивају на плебисцит народа. Радићева странка у Хрватској позива се на то, да je добила већи број гласрва и да њене .захтеве услед тога треба задовољити.’ Ја не држдм, да je већина народа у Хрватској за лолитику г. Радића. Чак да узмем-о и господу из Народног и Југославенског Клуба олет мислим, да се народ нлје јасно изјавио. При изборима је било разних изборних парода, ту није било речи само о републици, него о економским, социјалним и другим литањима. Ми смо видели, да народ код нао за редублику нема много воље, али смо видели и то, да има више воље за деобу земље. Пошто су тамо биле помешане дароле, не можемо, да признамо, да се већина народа изјавила. за републику, нити да кажемо, да му ј.е то било главно. Али узмимо, да му је то било главно. Хоће државну самосталност, хоће врло широке аутономије. Па да ли то може бити за нас обавезно, да ми те жеље народа лримимо к знању. Ја мислим, да не морамо те конзеквенције довући, јер је то било само тренутно расдоложеве народдо, нити је то народна доследња и главна реч. На пример, госдодо, народ-, који је Мојсије водио из млслрског ропства кроз лустињу, он је родтао за то, што је дошао у тежак лоложај и што је лочео гладоватд, те је због тога желио да се врати у Млсир у ропство. Гладни људи сећали су се, да су у Мисиру имали краставада и_другога доврћа, желели су ићл онамо, где су им мушку децу убијали, да се не множе. Поред свега тога, они су уздисали за Мисиром. Кад. један на-’ род нема националне свести, онда други моменти и слабости народа могу бити меродавни за правад, који себи бира. Ми у нашој најновијој прошлбети имали смо лример, да народ, који н-ема јаку националну свест, он се руководи извесним интересим-а било економским, било социјалним, било верскимитд. Тај је дример Корушка. Да је у Корушкој била јака национална свест, не би Оловенци глабали у оноликом броју, да се споје са Аустријом. (Граја)’. Да је било длебисцита, гослодо, не би ни сва Немачка била уједињена. Да је случајно спроведен длебисцит, и да се Баварска питала, ко зна да ли би државно једидство било спроведено и ако су Нем'ци свеснији национално но нека наша плембнад После онако сјајдих усдеха Немачке, идак су бе Баварци одулрли и свој дристанаќ нису далидадо, да је Бисмарк морао да пошље стилизацију шта да' желе што се тиче стварања јединства Немачке, по-' што »у Минцхену не знају да стилизују«. Tora плбменског, верског итд. има удзваком народу бамо' če . то свеле тређа увек да узме за критеријум нарбдне,’ политике. 17