Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVI. седнвца 21. марта 1921. године

131

трпео аутономије, али није до задњега часа дао да добију опште тајно бирачко право гласа народности, јер би ттгмв одзвонило маџарској хегемонији. Опhe тајно бирачко право је био услов да се изравна са маџарском опозицијом, но Тиса на ово није пристао, јер је .знао каква опасност прети маџарској хегемонији. Дакле господо, ја мислим, да племену једног народа у држави није нужЦ а засебна држава, није нужна ни засебна политичка ни друга аутономија, јер има сигурна средства, ср.едства сигурнија од aj’TOHOMirje, да протури оио што му треба. Можете казати, вас има више и надглаоат ћемо вас. То не стоји, тоДе софизам. Видите, господо, и сада, кад се решавају најважнија питања, наше српске странке и у најважнијим литаљима нису у једноме табору. He само с трећином, него се и c Malte посланика. може да лротурају такови захтеви племенски ц захтеви вероисповесни. У Немачкој један Виндхорот, вбђа католичког центрума је водио борбу за слободу и равноправност католика. Ви знате, да центар није има-о више од петине посланика, али п-ошто иемачке странке, нису биле .у једноме табору, имао је Бисмарк више невоље ča својим једноверницима него са католидима. Он није хтео да попусти соднјалистима него је радије мопустио католицима па је испало, да је телом мали Виндхорст победио голијата Бисмарка. А зашто га је победжг? Зато, што се та странка знала направити фактором у Народном Представништву. Ја мислим, ■ господо, да Хрватима -и Словенцима не требају аутономије, као ни нама Војвођанима. С тога се ми чудимо, да нам се предлаже једна покрајина, нама Војвођалима, кад нема никога, који жели покрајине. Нема никога ни у .Орбији, ни у Дрној Гори, нема никога ни у Босни ни у Херцеговини, ни у Далмацији, бар наше већине нису за то, а ипак нама ое од господе из Народног Клуба нуде покрајине. Нико не жели аутономије, јер нам оне не требају. Али ја кажем, да исто тако ни онима, који је траже за племенску и вероисповедску слободу није гаранција аутономија него учешћх у суверенитету. Коме ое да ошпте тајно бирачко право, тај је брат н син ове отаџбт-гне. Не добијају га они, који нису- верни овој држави. Због чега одбијамо иредбацивање, да вам не дајемо оно, што су вам у своје време Мадари дали. У заједничкој држави имате несравњиво више. Аутономије су бариде, које само онда могу да се одрже, ако су у вези са већим водама. Ко има пучину, тај не треба барицу, ко има сунца, тај не треба позајмљену светлост. С тим ви можете све што вам треба да овде извојујете. И положај he увек бити такав, да ћете ви моћи све што вам треба лако извојевати. Нису то неиспуниви захтеви. Ми смо самопротив тих захтева, ако траже за племе, што само делој нацији припада. Ми смо наследили међусобну мржљу и нас су вештачки завађали пријашњи системи. Нама су у Бечу говорили, да Србин ло природи не може трпети Хрвата, а исто тако и Хрват да по природи не мбже да трпи Србина. To међутим не стоји, али ми смо на жалост били рибе, које смо се пекле ла једној ватри и једни другима нисмо веровали. Међутим, сада је дошла слобода и и не требамо да мислимо, да he овакво расположење, какво данас влада н оваква међусобна наша мржља остати увек, Кад би то тако остало, нама не би требало да останемо у једној држави. него би боље било, да сваки цде куд знаде. То остати не he. Ми ћемо прећи преко тих мржња и неслога, јер је дошло боље време, где

можемо прећи преко тога. Дошло је време нашег народног воскресеља а то је довољан узрок, да праштамо један другом старе увреде по оном. ускршњем покличу. »Опростимо све због воскресеља«. Због свега тога сам за поделу државе, како се предлаже у нашем надрту. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Шећеров. Др. Славко Шећеров: Гослодо, ја сам овде изазван неким примедбама г. Шимрака. Ja hy укратко рефлектирати.. на те примедбе а подједно и на примедбе г; Госара. Мене заправо чудо они неирестани говори, о некој хегемонији у овој нашој држави, где стварно постоји onhe право гласа. Може само да постоји хегемонија бројева и хегемонија способности. Ако су господа дротив хегемоније бројева, онда они не стоје на принципима демократије. Можда имаде ова лристалица, које су против хегемоније бројева и који заступају дринцип диктатуре пролетаријата. Ја разумем идеологију господе комуниста и разумљиво ми је, да они могу да заступају принципе и начела диктатуре мањине. (Др. Шимрак: Је. ли то демократија, да је за бана у Хрватску дошао Томљеновић!) Јест, то је демократија, јер велика већина странака, која је у влади, има лраво, да поставља оне чиновнике, за које налази да je потребно. Свакако не he она одговорна парламенту већина постављати чиновника из опозиције и из Радићеве странке, ако господа не разуме тај обичај и тај најелементарнији принцип парламентаризма, мене то залста чуди. Господо, мене заисто чуде, особито говори господе Хрвата, који су можда за аутономију и покрајине онакву, какву су имали под Аустро-Мадарским режимом. Мене чуди, кад знам, да добар део хрватског и српског народа није чак ии -учествовао н није ни био део суверене власти, а овде у овој држави учествују.у једном телу, које је суверено. Зашто ту господа говоре о покрајинама.? Мене чудн, кад знам, да тамо у најважнијим питањмма господа нису имала него тек неколико делегата према великој већини Маџара. Заиста ме чуди, кад могу да су задовољни са таквом аутономијом и сувереним правом и да такве жеље заступају. Дозволите господо, да говоримо, да ли иостоји хегемонија? (Др. Јанко Шимрак: Ја сам јасно казао суверена држава, суверено државно- законодавство).. Јесте, то сад имамо. Да ли постоји хегемонија племена, ви на то навијате. Ако постоји хегемонија српског племена, онда може да постоји моментано, зато што, ако хоћете, постоји највећи број . Срба. Међутим, узмите једну политичку комбинадију, која може бити срећом није сада остварена, али Koja може бити остварена, н у тој политичкој комбинадији могуће је„ да можда највећи дио Срба не би био у влади, и онда би ми Срби ималѓ право да ое жалимо, како то да највећи део Срба није у Влади. (Шимрак: Онда ћемо ми сутра бити Министри). Ја мислѕм ако гослода отоје. на становишту равноправности свих грађана н на Отановишту демократије, онда не смеју да говоре o хегемонији. Ако дробимо државу и дробимо покрајинерхги смо разДробили Краљевину Србију, која * много више значи као државна организација, него једна покрајина-као што је Босна и Херцеговина и ХрватОќа, која није заметак једне државне организације. Ја мислим, господо, можете мени ■ дозволити као Војвођанину, да искрело кажем, јер сте непрестано наглашавали, како говорите искрено и отворено 17* '