Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVI. седница 21. марта 1921. године

133

Србија u Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Славонија са Истром и Међумурјем итд. Као што чујем, ви сте Цу господу присилили, да се приклоне вашем мишљењу. Ви сте допустили, да буду оробљени, а онда сте их јДенили. (Добацивање: Са аграрном реформом). TI ви ћете онда рећи, да he овакав Устав' бити жеља баш Муслимана. (Показује Устав којн држи у руци). Господо, ja ћу вам рећи, зашто ви нисте ктели, да се више о Уставу разговара. То је јасно. Вас води принцтш полицијске државе- а нас води принцип демократске државе. (Добацивање: Принцип Аустро-Угарске ДемокрацДје). Ви господине, који сте државно —уставнн зналац, можете знати, да има аутора францускпх, аутора немачких и наших, који се баве тим стварима. и који кажу. да је уставност хрватока од старпне од преко хиљаду година. (Др. Лаза Марковпћ: Мени je жао, да Ви браннте демократизам ČHBme Аустро-Угарске.) Ja не hy да у танчине улазим ту би требало сати и сати да се то тачно растумачи и ви бисте видели, да имате криво. Ја сам рекао, да вп хоћете полпцијску државу и зато се ми не можемо разговаратп. јер ми хоћемо демократску државу. Ваш је циљ, да одбор, одбор парламента, влада, буде господар целе државе онако како тај одбор хоће, односно како Мпнистарство хоће. Ми се од тога бранимо, ми тога не дамо, и кад бих ја’ био противник државе, непријатељ државе ја бих гласао за Ваш нацрт Устава. Да сам противник, ја бих то учинио, јер ви овако једноставно унашате у народ борбу против власти. Како ви можете, молим вас, по једном Министарству владати једним цијелим народом, а да не дате народу право, да сам одо својпм стварима у селу, у опћини и котару, да одлучује сам у жупанији и да сам од.лучује у покрајини. у свпм оним пословима. који се тичу тих тијела и могу се на њнх односити, потребно је, да одлучује сам у државном парламенту за све оне послове, који су нужни држави. Кад би тако’ радили ова наша дпжава била би јака. Овако како ви радите озловољићете н озловољили сте већ хрватско пучанство, озловољипете Хрватску и Далмадију и Словенију, и макар шта ви говорили, озловољићете и Војводинлл а онда и ,јужну Србију. (-Гласови: Ви хоћете сМаиарима и Немцдма). Ви Маџаре п Немне заштићујете. Ви постајете њихови савезшшиј. У Амевици може и Хрват и ЕГијемац и Маџар и сваки грађанин ма које му драго народности да има сва права. а ви не дате права грађанима, који врше све грађанске дуждости и носе све државне терете. Прекојуче је било овде говора. о задругарствуГ о националном задругарству, па сте ви одби.ди праведан захтев, да се свима грађанима и не Хрватима и не Србима ттризна помоћ државе. (Бука у којој се чују гласови: Дакле ви хоћете и е противницима наше државе). Ја овде устајем на обрану човека и на обрану човечих права, За дене су они грађани и имајг добити иста права као и сваки Други човјек и грађаннн у слободној држави. (Др. Ј. Шимрак: Демократи су почели заједно ићи с Маџарима и с Нијемцима. Ви их сви хоћете да израбите у партијске свпхе. Склонили сте савез с немачким бундом и »Деутгцхес Волксблатт« протежирате а »Невен« и друге буњевачке новине прогањатеј. Кад нам се каже, да је ово, што ми тражимо. знак слабе националне свијести, као што је г. нред-' говорник изјавиб. онда ja збиља моту рећи, да ви не разумете н не схваћате што ми хоћемо. Аќо је слаба национална свијест оно, што тражи овакву

децентрализацију, као што је ми тражимо, онда је цијела Америка слабе нацијоналне свијести, онда је цијела Африка слабе нацијоналне свијести, онда је слабе нацијоналне свијести цијела Енглеска п Њемачка, онда је слабе нацијоналне свијести и давашња совјетска Русија, (Немир и приговори). Ја могу говорити о совјетској Русији као држави, јер је Русија призната као држава од највеће државе на свијету Енглеске, с којом је склопила трговачки уговор. Г1 најнапреднији народу на свијету и иајреволуционарнији свршавају с тиме, да дају самоуправе онако, како их ми желимо, да имамо у Harnoj држави. Ово, господо, што ви радите, зло је. Иолицијска држава пропала је, лолицијске државе више нема, а ви након што је у просвијетљеном свпјету полицијска држава умрла, ви je хоћете на ново да створите. Ви је стварате оним методама, дојима је стварала Аустрија и поради којих је прошла. У потанкости и разјашњење ових мојих мисли ja не hy улазити. Ja вас нећу нити покушаваги освједочавати о њиховој исправиости. Ви сте лошли једном стазом, која не може доњети добра, ви сте запалили зубљу раздора у нашој држави. Ову зубљу раздора можете и даље запаљиватн, али где ће се свршити пожар ви не питате, и као да не ћете да ла то узимате обзира. Ја вас опомиљем. Још данас узмите ово, што ми предлажемо, па се састаните неколицина трезвеиијих државника, проучите то, одбаците шта мислите, да треба одблцити. али не из мржње, не из хтеља да хоћете да омаловажите Хрвате и да полицијски владате, него из хтења, да подигнете народ. Онда се ми можемо да споразумијемо. Ја на ваш предлог стављам мој тгротупредлог. Овај мој приједлог мјесто вашега члана 62. садржи наш треЕи члан у нашем нацрту Устава о областима и с тим у савезу постављене предлоге о управи. и законодавству државе и о покрајинама. Ја вам овај ггредлог овде предајем, јер мислим, да чиннм своју отаџбеничку дужност и иснуљавам своју двжавничку дужност. Ако нећете да се обазрете на то, ја вам кажем, да све последице од себе и своје странќе отклањам и још имам да вам додам ово: Нама се запријетило, ми пријетљу прихваћамо, и ми će je не бојимо. И 'оног часа кад ви будете хтјели, да нама Хрватима наметдете Устав против наше воље, ми ћемо прихватити ту борбу и сви неустрашиво устрајати у борби против вашега З г става. (Др. Ј. Шимрак: И Југославенски Клуб he се тому прилвужити). Наша борба битн ће трајна и снажна. Ми знамо где и када и како се она почиње, а за последипе и свршетак љезин одговарат ћете ви сами. Др. Жарко Миладиновић: Мене изненађује господр, овакво расправљање о Уставу, о закоиу, којим хоћемо да уредимо нашу државу, о закону, којим хоћемо да покажемо врло добру вољу а нарочито да имамо пред очима 'корист народну. Овде се долази са некаквом претњом. Жао ми је што сам чуо такву претњу баш из уста човека, о којем сам ја увек имао добро мншљеље и из чијих сам уста у Народном Већу чуо највеће похвале о Орбији и српском народу. (Др. Јанко Шимрак: То нико не пориче). Господо, ми можемо да се разликујемо у мишљењима. (Др. Јанко Шнмрак упада). Молим вас, господине Шимраче. ви сте доста говорили. пустите и мене, да и ја свршим свој говор. Може сваки да изнесе своје митљење на начин. којим се то мишљење износи у расправи УставаТо мора бити достојније, ту се мора водити више ра-