Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVII. седница 22. марта 1921. године

139

као што рекох, мало незгодно, и одатле се не може видети тачно шта народ мисли. Господо, ја стојим и даље на томе гледшнту, да то ллтање треба оделити од питаља демократских иринципа. Паша земља биће демократска и демократскп уређена, ако доношење закона, управо законодавни рад доведемо у директну везу са народом. To ћемо учпнити, ако изборни ѕизтем проширимо, 'ало листе евентуално не задржимо на округе, него проширимо и на области, и ако уведемо референдум. Тада ћемо, свакојако, доношење закона учинити зависним од народа, Тако foto, господо, повратићемо народу централну власт ако учинимо, да парламент буде неогранпчени господар над извршном влашћу. Господо, направимо републику, онда ћемо имати демократску земљу и онда не ћемо имати нп политичка насиља, ни .овакав капиталистички режим. са којим је народ пезадовољан n који треба свакојако уклонити. Кад бисмо имали такав снстем бирања, ако бисмо ималЈ! такво представништвр. ако. не бпсмо сасвим уклнули капиталистички режим, ми бисмо га демокрагоќи изменили. По мом уверењу федерализам има смисла онде, где се жели, да се са њпм заштити националитет. Такав је случај са Швајцарском. Он има смисла, да постоји у земљама, које су по простору велике и где је полулација огромна, као што је случај са Амерлком п Русијом. Тамо је лопулацлја врло веллка и простор огроман л лемоrvhe je спровес-ти политичко централпстлчко уређење ii поред врло развлјелпх комуллкација. Има смисла даље, да постоји п онде, где постоје разллке у стрлжтури еколомској и содлјалној у једној држави : где су те разллке врло велике. Иа лр. ако је једач део ллдустрлјскп развлјен, или емлнентно индустрпјскл. а другл аграран, кар што је у' Америци, где је лсток лндустрлјскл, а запад aipaи где je Исток гушће ласељен а Залад много слабије и : наравно, вл знате да лису увек сагласни лнтереси ллдустријалаца и аграраца л да једлл л другл тају да бране л штите спецлјалне лнтересе свога краја. А шта ми лмамо, господо, да штитамо лашлм федерализмом? 1. Ми тврдлмо, да смо једно по крви л језлку л олда чега се плашите? (Др. Јанко Шпмрак: А шта је са неутралном републлком Радлћевом?) Мл можемо налравити неутраллу републику Југославиlу. алл ваљда не можемо је парчатл на покрајине! И Радлћ тврдл. да смо један народ, а и ви то тврдите, .господо! 2. Наша земља ло простору нлје огромна, ода је мања од Италије, а по популацији лије достлгла висину нл један п пол пута вароши Њујорка. У таквим приллкама не лостоје нл географски, ли разлозл популације за федерализам. (Др. Јанко Шлмрак: Допесите Радлћев Устав, па га члтајте). Ја немам потребе за то, да га члтам! 3. Tpehe. крајевл лаше земље лису поделелл на емллентно индустрлјске л аграрне крајеве. Мл уопште немамо велике илдустрлје. Мл смо по тппу сељачка пољопрлвредна земља. .Дакле, по мом уверељу, свакако, лемамо великихг дЈгбоких. природних .разлога за федераллзам л зато се ол л његов брат аутономизам брале са гледишта традицлје. Али то нлје оправдано. Ја, гослодо, нисам ,за то, да се унлште традиције. То бл

блло уопште бесмислено тражити, али члни мл се, да не треба заборавлти, да су традиционализам и конзерватлзам врло близу, што се више заклаљате за традиционализам у толлко имате мање демократизма. У најмању руку ја сам за то, да се лз традиција прочлстл оно, што нам смета, и да се задржи само оно, што нам може донети користи у нашем социјалном, економском и уопште културном напретку. Одржавати историјске- области и лсторлјоќе међе, то је сметати да се створи једла. боља демократлја Историја. Нећемо ваљда допустити вечлто гребање по разликама и да вечито јашимо на љима. У колико треба да се развијају специјални интересл лојединих крајева државе ,то се може постићи самоуправним областима организованим по самоуправном слстему, а на подлогл географско-економ жосоцлјаллој. Тл специјалнл интересл биће на овај пачлн довољно заштлћелл. Затим областима he се помоћи и држава у управљању. Један великл део брига ii послова државнлх треба да пређе на самоуправне области. Колики he делокруг рада и колики he број државних послова прећл на самоуправе, о томе ћемо разговарати онда, кад будемо о томе директно разговарали. Код овога члана ја блх имао да направлм једну замерку, л то замерку у броју популацлје, у влсини поИулације, која je одређена њлме. Ја če бојим господо, да лма крајева, којл се и према социјалној ii економској. и културној структури не могу поделитл, да треба да буду заједно, а’ премашују број 700.000 становника. У том случају треба да се деле. Стога, мени се члни, да тај број треба повећати. Затлм не слажем се са последљлм ставом овога члана, који каже, да шефа области поставља Краљ. Ја нисам монархиста, и ја немогу одобрити, да.шефове области поставља Краљ. Ту треба тражлти другу дем-ократсклју еолуцију. Стога се не слажем са одредбом последљега става. Дакле, господо, према свему рвоме што -зам до сада казао, ја сам за један парламенат, за једло законодавло тело, за једно законодвство за целу земљу. Алл сам зато да области прлме што већл део државних послова и да области имају. што ширл делокруг рада. To he по мом уверењу, одговарати интресима земље у будућностл много више неко ако се ушанчимо за традицнје, које могу омести у појединим деловима земље наш економски и иолитички демократизам. Председник др, Момчило Нинчић: Молим вас, господо, да учиним једну ошпту напомену. Оваки члан Уставнога Одбора, који добије реч за лично обавештење, треба да Рскористи ту реч само за лично обавештење и ништа друго. Има реч г. др. Милан Пећанац. Др. Милан Пећанац: Молим вас, господо, мени је жао, што баш са ове стране Нар. Клуба чим сам узео реч, долази други предлог, који хоће, да ми онемогући, да и ја мало проговорим. Затим и тожалим, што сам ушао у атмосферу, коју су господа од Народиога Клуба створила и један од господе из Комјчјистичког Клуба.. из ова два табора, јуче је дошао ултиматум, онима, који заступају ово гледиште владиног предлога. Што се тиче административне поделе наше земље, г. Дринковић је наиме казао: или Кете окренути с путд, или ћемо ми, господо, одмах започети от18 *