Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

142

Стенографске белеШке

муниста: II краља Петра). И краља Петра и љеговог сина. (Прекидање). Тако исто стоји ствар и другде. Те масе, о којима ви говорите, тако су мање више у свим нашим крајевима и несумњиво је, господо из комуниотичког клуба, да he се ваше теорије одбити о тај велики и узвишени ocehaj народних маса. Што се тиче господе из Народног Клуба и њиховога предлбга, да се ова земља расцепка, да се подели на ировинције, у којима се води рачуна о традицијама, ja мислим, да je то један велики грех, jep ово што има написано у предлогу владином, иде ѕа тим, да се прекине једампут с тим традицијама, и да се ова наша држава сматра као једна целина и у тој држави несумњиво he српски народ сматрати брата Хрвата као рођенога брата, сваког Хрвата и. сваког Словенца. Кад je то тако, браћо, онда ja питам, зашто да остану провинције баш због оних аустријских традиција, које су тамо укорењене. Зашто то да оставимо, зашто да не примимо овај текст владинога предлога, који иде за тим, да се с обзиром на економске потребе дели наша држава. Ко мисли и ради друкчије, тај не мисли искрено ло мојем мишљењу. Говори се о навикама при подели адмиииотративној и то је господин Вујичић јуче лепо. објаснио, да апсолутно никакове улоге неможе да игра, да ли he једна покрајина бити подељена на области с обзиром на економске и социјалне потребе, ако тамо има извесних разних обичаја и навика, јер сви смо ми свесни о томе да је наш народ један народ. Према томе ова лодела и предлог чл. 3. гослоде из Народнога Клуба, по моме мишљењу, иде против онога што ja верујем. Ja верујем да г. Мата Дринковић je истински патриота и да му је истински стало до народнога јединства, али мислим, да му је више стало до традиција, које нису наше него туђе. Kao што je г. министар војни говорио о менталитету аустро-угарске војске, тако је и мени жао што морам да говорим о менталитету некоме другоме, који je Burne туђи нето наш. Ја мислим, да се данас у овоме скупу људи, који стварају Устав налази највећи део људи из Краљевине Србије, који су све CBOje жртвовали да дође до народнога јединства. И баш зато, што се највећи дио људи из Краљевине Сроије налази овде, сматрам, да je то и највећа. гаранција, na hy због тога и гласати, господо, за овај предлог Владе, који је безуветно онакав какав треба да буде. Председник др. Момчило Нинчић: Реч има г. Дринковић u молим га да буде што краћи. Др. Мате Дринковић: Господин Председник се je већ унапред био бојао, да hy ja полемизирати и већ ме je унапред опоменуо. Ja изјављујем, да ћу се строго држати личнога обавештења. У првом реду ja сам г. Ђоновићу захвалан, што је споменуо моју лзјаву у уставном пододбору и што је споменуо I’адићеву изјаву о релублици. Да буде ствар чивта, ja кажем и сада, да сам у иододборуб рекао, да je господин РадиЉ мене овластио, да могу пред сваким изјавити, какогјеон спреман прихватити део нацрта Устава Народнога Клуба, ако прихватимо његов економски u социјални програм. Ја сам на то надовезао, да би тиме била дана једна нова база за сиоразум у погледу израдње Устава. Ја ни једном речју нисам споменуо, да je г. Радић постао монархиста или да ме је овластио да то изјавим. Али господа, која хоће да нам наметну Устав, кроз своје повине су ову моју изјаву дочекали подсмехиваљем као да je Радић постао монархиста. Сама озбиљна »Са-

моуирава« - оргал радикалне странке -јеишлатако далеко, да je устала против долазка г. Радића у Београд и претлла војском. Кад je Радић видзо тај маневар лроти њему и љеговој странци, он је дао познату изјаву о Републици. Ја му не замерам, јер ои не демантује оно што сам ја рекао, него оно, што су ваше новлле писале. На остале полемичне испаде, о којима je било говора, ja се нећу освртати. Ја сам рекао јучге, да нас деле две идеје, два стајалишта, и то не аустријанштина и српство или аустријанштина и нациопализам, лего две идеје у погледу државе. Ви хокете да буде држава полицијска, а ми демократска. Докле год у томе погледу не дође до слоразума, разговора нема. Побијати вас не могу, уверити вас не могу, а ви мене још мање. На оно што је господин предговорник говорио о Хрватима као да их нема, као да су Аустријанци, као да је њихова политика била увек аустријанштила, ја познавајући деловање политичко тога народа и деловање стралке, којој сам имао част од најмлађих дана припадати, познавајући деловање мојих другова и моје, могу најсвечаније изјавити, да једини део ларода у оним земљама, који се је борио свима срествима и свима силама противу аустријанштине о било каквом праву Аустрије и Угарске на наше земље, то су се борили баш Хрвати. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Сима Марковић. Др. Сима Марковић: Господо, питање административне поделе иаше државе лије питање техничке природе, као што је то јучер покушао да нам представл г. Вујичић. Питаље административне лоделе државе засеца много дубље у члтав Друштвеви живот наптега ларода, оно је у најтешњој вези ако хоћете и еквивалентно са самим унутрашљим уређењем наше државе тако, да је сасвим разумљиво да се њему поклања. таква велика пажња и што је оло изазвало такву дугу и плодну дискусију. За вас ќомунисте литање унутрашљег уређења једне буржоаске државе није литање принцила, него је питање тактике л плтање практичле лолитике; јер кад je реч о улутрашњем уређењу државе како је ми замлшљамо л како је она остварела у данашњој совјетској Русијл, ми смо имали прилике, да у начелној дебати о Уставу изнесемо своје мишљегве л своје принципијелно гледиште, мл смо имали приликс. да вас упознамо с нашлм приндилијеллим схватањем уређеља једне радличке и сељачке државе у оном смислу, како је она данас остварена у Совјетској Руслји. И због тога, кад је реч о нашем прллцлплјеллом схватању о уређлву државе како је ми замишљамо, као птто сте влдели лз наших говора у начелној дебати о нацрту Устава, ми нисмо ли централисте ни едераллсте. Мл смо у приллипу лротив централизма п против федзрализма. А кад је реч о држави онаквој, како ју мл себи замишљамо, мл смо за совјетизам. Совјетизам то је наш прилцлп улутрашњег уређења државе, и због тога ми смо у принципу против централлзма и против федерализма. Ту не постоји никаква кснтрадикцлја у цјелокулном нашем схватању од лочетка na до данас. И кад је реч о прилципијелном држању ми смо комунпсте л против централпзма и против федерализма, ми смо за совјетизам ■— а прлнцип совјетизма, ако се уђе у његову логичку слнтезу, представља управо захтеве данашњега времена и због тола ~ совјетска држава представља олу државну идеју, која одговара најбоље схваћепим интересима најлшрих слојева радног народа у