Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

144

Стенографске белешке

у којима у једној живи 350.000 становника, а у дру-гој рецимо, 350.000 плус један и љихове скушптине једногласно донесу одлуку, да се тве две области споје у једну, то је народно расположење у апсолутном смислу, али се ту испречио овај број од 700.0,00 становника, и ако има један стаповник више него што је уставом долуштено, и разуме се мора зстати о.накр како народ неће, мора остати оло, против vera се народ изјаснио и изразио. Т. Мин-стар је казао нешто, што још доводи у већу сумњу побуде владине, кад хоће овај број да унесе у сам устав, јер ако ова мера има прелазни карактер, требало је то предвидети у прелазном наређењу, a не уносити у устав. И кад се истиче са извесних страна са разлогом: како ћете у јецној области стално одржавати број становника дспод 700;000, ви морате свакојако донети известан закон у смислу малтузијализма да бисте регулисали лопулацију, јер не смете допустити, да се народ произвољно размножи, јер чим популација пређе број 700.000, онда од вашег устава нема нлшта. То су, гослодо, све технички разлози, који апсолутно онемогућавају спровођење овога принцппа, који, иначе, има нечега либералног и нечега доброг у себи. Ове рестрикције, које долазе после л>ега, апсолутно анулирају све ове концесије, које, на лрви поглед изгледа, имају извесног значаја, и које се предвиђају у овоме члану, све кондесије, које је, до сада, опозиција у осталом добила од стране владе, имају тај карактер, да у пракси у ствари ле зкаче ништа. У оним основним стварима влада није ви за једну длаку попустила од онога крутог и наѕилког централизма, којим жели ио сваку цену и без ■обзира на све последице да спроведе кроз овај ус.тав (Др. Олавќо Шећеров: Боље него да растера Констигуапту). Питање је, да ли је боље. Питаље административне лоделе наше земље посматрало се и треба да се посматра и са гледишта интереса нашег народног јединства. И кад се стога гледишта ово питање лосматра, ми моралго најодлЈлсније устати противу овога крутог полицир еког централизма, који хоће да се наметне нашем народу. Кад је реч о напгем лароду, господо, нема нлједног међу политичарима у -Југославији, који би има-о друкчије становиште, него што га ми сви овде имамо, да су Срби, Хрвати и Оловенци етно.графоки један народ, али то није један хомоген народ, лгго је сасвим разумљиво, кад се имају у ви-ду веков-и раздвојеног живота, кад се имају у виду векови разноликих прилика, под којлма су Срби, Хрвати и Словенци живели. И због тога, што тај народ није хомоген, морлло се имати нарочитих обзира према осећајима народним, који су се манифестовали у- извесним крајевима наше земље. Ja нећу/ господо, да се позивам на Енглеску, на Америку и Швајцарску, него Iзу навести иаЈљепши пример, који нам даје наша совјетска релублика руска. Совјетска Русија је федеративна Република. (Чује се: Али само ваша). Она је наша и ми се аоме поносимо. Међутим као што вам је познато царистичка Русија је била уре.ђена централистички управо по овом систему, који се данас нама овде намеће, z онда je, гослодо, сасвим разумљиво што су многи народи и многа ллемена,.која према Русима стоје у истом односу у коме Словенци или Хрвати, стоје према нама као пттс су на пр. Украјинци према Русима, што су иосле Револуције ■ у Русији добили од Совјетске Руслје најпуније право да се конституишу у најслободнлју самосталну Совјетску Републику. Совјетски лрин-

цигј, принципи совјетске власти искључују свако мајоризираае, па илак и доред свега тога, гоздодо, наши другови у Русији поред те гаранције допустили су то право не само свима народима, који сачињавају Русију. него и племенима, да се конзтитуишу у самосталне Совјетске Републике. А зашто су они то учинили? Зато што опи то препоручују радном народу свих земаља, и на посљедњем конгреоу наше треће комунистичке интернационале друг Лењин, који је био референт по тим питањима у резолуцији, која је донесена на том конгресу, препоручује нарочито свима комунлстичким партијама свих земаља, да у временима поделе власти воде нарочито рачуна о националним и племенским осећајима.нарочито оних народа и племена, који су дуго били под туђинским јармом. Сасвим je разумљиво, да наша браћа Словенци и Хрвати, који су врло много пропатили под Аустријским ропством, имају данас неповереае лрема овим- ' партијама, које сачињавају всћииу, а чија се политика поклапа са оном,.која je толико времена вођена из Беча и Пеште, јер господо, посзната je народна изрека: »Kora су змије уједале, он се и гуштерова боји«. Та народна мудрост, господо, објашњава оно неповерење, које у Хрватској и Словеначкој влада ирема Београду. Нису то, господо, комунисте, нити су ти РадиКи, нити талијанске nape, које то изазизају, то је, господо, дсихологија народа, кога ви не разумете. To je историја, коју ви хоћете да погазите и заборављате, да у тој борби са исторнјом ви ћете бити ти, који ћете битку изгубити. To je -сигурно. И баш због тога, господо, што смо уверени, да he овакво државно уређење, какво предвиђа нацрт Влад. Устава, јошувећој мерlи потенцирати то пламенско незадовољство, којеу највећој мери постоји у нашој земљи и пред којим не треба затварати очи, ако се хоће бити реалним политичарима, ми баш због тога устајемо против једног наснлничког полицијско-хегемонистичког централизма какав представља ова.ј Устав. По себи се разуме, да су све те полицирке и хегемонистнчке идеје далеко од српског радниаа исељака. Али њих спроводи једна полицијско- банкократска клика, која влада овом земљом и која хоће силом да се одржи- на власти противу жсумњиве воље огромие већине народа. Господо, питање административне поделе па самоуправне области, ма како то било важно у нашим очима, није толико важно, коливо је важно питање атрибуција тих самоуправннх областп. II ми управо сматрамо, да је тежиште пнтања са нашега гледишта баш у тим атрибуцијама самоуправних области, које оне треба да добију. И кад се то шггаље посматра са гледишта атрибупија самоуправних области, онда тек избија на видик све реакциоиарство z све хегемонистичке тенденције, које се спроводе'у централизму.каквог га ви тгредвиђате у овоме нацрту Устава. Јер вп сте по вашем уверавању извршили оваку поделу на области под маском, да уништите историјске покрајине. Али зашто облаотима, какве ви стварате, 'нисте дали истинску демократску самоуправу, него их напротив изводите на обичне пандуре, обичне извршиоце наредаба полицијских власти?! Самоуправа, какву ви предвнђате .у овом новом Уставу, та самоуправа не значи у - ствари ништа; то he бити самоуправа какву смо кмали данас у Србији, а та самоуправа ве значи шппта. И ви баш хоћете, . да број области повећате, да границе области сузите баш због тога, што хоћете да сужаваљем тих области лако спроведете