Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVIII. седница 8. марта 1921. године

XXVIII СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 8. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчић, Секретар Милан Бошковић. (Почетак у 9.30 часова upe подне.) Председник др. Момчило Нинчић: Отварам данашњу седницу. Прва je тачка дневнога реда: Избор потпредседника Уставног Одбора, Строго no пословнику, који важи за Скупштину, требало би, да гласање за избор потпредседника буде тајним листићнма. Ja мислим, да није потребно у Одбору, да се тај избор извршн тајним гласањем. Ако одбор нема ништа против тога, да се потпредседник изабере гласањем, устајањем и седењем. онда се може приступити таквом начину пзбора. (Прима се). Пристајете ли да ja кандидујем? (Прима 'ce). Ja кандидујем за подпредседника Уставдаг Одбора господина Јураја Деметровића. (Кандидација господина Деметровића за подпредседника Уст®ног Одбора je једногласно примљена). Нека изволи г. Деметровић заузети своје место. Господо, сада прелазимо na другу тачку дневнога реда. Ви се сећате, господо, да смо резервисали члан 83. пошто je био поднет један предлог за нову редакцију и решили смо, да се пре седнице чланови Уставног Одбора спораЗумеју између себе за ту нову редакцију. Господа, која су се споразумела са господином Вујичићем, од кога je и потекао тај предлог. и са господином Министром Војним, саставили су ту нову редакцпју и молим господина Вујичића, да je изволи прочитати. Милорад Вујичић: По споразуму са господином Министром Војним ja предлажем, да овај члан гласи овако: »Нико no навршетку 20. године ne може добити државну службу или у њој остати, ако није био no одредбама војнога закона свој рок одслужио или од војне службе ослобођен«. Председник др. Момчило Нинчић: Стављам, господо, na гласање овај овако измењени члан. Господа, која су за. нека изволе седети, a која су против. нека изволе устати. (Сви . чланови седе). Објављујем, да je овај члан овако. измењен прлмљен. Господо, сада прелазимо na члан.B4. Има реч г.Јован Ђоновић. Јован Ђоновић: Прво хоћу да вас питам нешто, Господине Председниче. Остало je јуче, да се одругом ставу члана 81. господин Министар Војни споразуме са члановима Кабинета и> да да редакпију, na основу напшх захтева у Одбору. Желео бих-, да господин Министар Војни .каже, да ли се споразумео. Председник др. Момчило Нинчић: Г. Министар Војни he поднети нов предлог, na ћемо ми о њему дискутовати.

Јован Ђонвић: Ja налазим, да овом одељку, о војсци, треба додати још један члан. Председник др. Момчило Нинчић: Изволите прочитати тај члан. Јован Ђоновић: Управо, требало би додати два члана, a ja ќу предложити овај један, који би гласио овако: »Страна војска не може се узети у службу државну, као што ни војска државе Југославије или СХС., ne може се ставити у службу друге државе без одобрења Народне Скупштине«. (Гласови: To je било у ранијем Српском Уставу). Ово je било и у староме Уставу и налазим, да треба и .овде да буде. Ми смо унели, раније, одредбу, да страна војска ne може прећи преко наше територије без одобреља наше Народне Скупштине. Прећи преко наше теритодије страна војска и ставити нашу војску у службу друге државе, то су две разне ствари. Зато, ja мислим, да би требао овај одељак да се попуни овим новим чланом. Г. Министар за Конституанту неће ваљада имати ништа протнв тога? Ja мислим, да нема потребе и да nehe бити потребе, да се узме страна војска у нашу службу. Зло и наопако би било no нашу државу, ако дође дотле, да ми најмимо стране војске! Taj случај може наступити само онда, када би неко хтео узурпацијом да влада овом земљом. И ja мислим, да се не би то десило, потребно je да се унесе и оваква једна одредба. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Иван Павичић. Др. Иван Павичић: Господо, ja бих овом одељку, који говори о војсци, предложио још један члан и ja хоћу пре но што га предложим одма да га цитирам. Он би имао гласити овако: »За одржање унутрашњег реда војска се може употребнти само на захтев надлежне грађанске власти. 0 употреби оружја против грађанских лица донеће се државни закон. Ja, господо, подносим овај предлог због Tora, што су ми познати н многи случајеви, да je војска сама, на своју руку правила извиђаје и употребљавала силу противу грађанских лица, ма да на то није била позвана, нити je имала дозволу од грађанских власти. У Загребу на пр. дешавали су се случајеви, да војничке властн воде истрагу противу грађанских лица, и онда читав елаборат и све списе спроведу цивилној властн, која не води никакву истрагу него на основу тих извиђаја одређује разправу. Сем тога и у интересу je војске, да се она не излаже нападима, иего да одговорност за оваква дела противу грађанских лица падне на саме грађанске власти, које познају прилике у народу или у граду, у коме се војска мпотреби. Ja мислим, да то може ићи само на углед војске, ако ona буде заштићена, да се без потребе меша у грађанске разпре и да она то не може ни у ком случају чинити.