Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVIII. седница 8. марта 1921. годлне

39

јим сва могоча понижевална дела; тако морајо н. пр. носити гној з роками нз хлева. Ведно морајо бпти дома. Превоведано јим је ити в меото ин обчевати с пребивалством. живпјо какор в прогнанству. Господ министер, како је могоче, да би се ширил дух едннства нн заупајва, ако војаки не смејо обчеватп з народом, мед катерим живијо, итт тге спознавати његовега језика? 3 напшми војаке се постопа тако. какор се је постопало некдај в Австрпјд. Туди Немцтг, да би лажје владали над Словенци. престављали• словснско војаштвр в чисто тује краје мед пополнома туј народ. Наши војаки се нисо могли вдомачити ин вечкрат је владало наравност совраштво мед војатвтвом ini цивилним предбивалством. Председник др. Момчило Нинчић (звони); Господ посланец. не- морем допустити. да се ту говори, какор би били некатери краји в наши државп за нашега држављана туји. Изврлите. свој грвор за-. врпшти ин ставити нредлог. Посланец Антон Сушник: Бом завршил ин ставил лредлог, га морам иа ше попреј утемељитп. Некатери частники ин, подчастники в наши армади се не морејо отрести мисли, да је все, кар је пришло из »прека«/ препојено з австријским духом. Зато змерјајо Словенце ин Хрвате »Швабе« кар је за. иаше војаке луда жалитов, Очитајо јим, да со »заробљеники«. чеш да јих је. заробила србска војска заробила, освободила, колнејо јим матер ин Бога. тако да се наши људје згражајо. Вем, да со то ствари, ки јих је тежко на мах одправнтп. кер изхајајо из посебнега тукајшнега менталитета. Па треба.је, да гослод министер зна за все то нн да со- на всо моч завзаме, ца завлада в армади рес демократнчен дух. да 'če бо з нашими војаки Оловенци ин Хрвати лепше постопало, тако да се бодо чутили вси мед себој енако вредне тп-i енакоправне. Министер за Констнтуанту Марко Трифковић: Таке ствари со штсали о нашп војски словенски листјг ин баш то је' било взрок. да смо изгубили Корошко. Посланец Антон Сушник: Нпсмо изгубили Корошко заради тега, кер со листи тако писалтг, ампак заради тега, кер се је војаштво там слабо понашало. Првикрат чујемо данес из министрске клопи, да со словенсЕи листи криви. да смо изгубили Корошко. То је подвала, господ министер’ Срамота је, да тукај паде из министрске клопи очитек, да со повзрочили изгубо Корошке словенски листи. Тако се не говори- Вложили бомо ради тега интерпелацијо на министрскега председника. Такрат бомо говорили о тем, кдо је закривил изгубо Корошке. Колко се је трудила баш.наша странка в Белграду, да би решили Корошко! Посланец др. Лаза Марковик Али сте ви Словенец, господ Сушник. да заговарјате. словенски тиск? . Посланец Антон Сушник: Нисам Словенец, ампак Југославан ин бом бранил .правтако Словенца какор Хрвата ин Орба. ТТредседник др. Момчило (звони): Просим господе посланце, да не впадајо в говор ин не прекињајо говорника. Господа посланда Сушника па просим. да заврши ин стави конкретен предлог.

Поолаиец Антон Сушник: Јаз мисдим, да госiio.i Miiiiiii-Tt'p за конституанто нима лраврако очита. отовенскему тиску, да је закривил изгубо -Корошке. Кот Словенец морам проти теми пајенергичније протестирати. Он мора ведетд, да је тозадевио иаш тиск сторил' својо должпост, да смо вси’ : з иашо г.ладо вред сторили все,' кар је ®ло в наши мочн, да се роши Корошка. Да се то ни згодило, јевзроков веч, а баш много криво је и ггостопање наше војске. Послапец др. Лаза Марковић: Закај сте па војско клицалн- на' иомоч? Посланец Антон Сушник: А зато ни било треба да је војска тако постопала. Мииистар за конституанто Марко Трифковић: Никар не изивајте! Че босте даље тако говорили, бомо туди ми справили на дан ствари, о катерих смо мислили молчати. Посланец Антон Сушник: ТХрооим, господ министе.р, јаз говорим, кер желим наши војски добро, критизирам зато, кер желим, да се иаша армада преуредр тако, да бо рес добра ин народна. Велика напака је то, нај опрости господ ,митшстер да се пошиљајо наши рекрути, в. тује краје... Председник др. Момчило Нинчић (звони): Господ посланец, опозорити Вас морам на то, да, је бил предлог, да мора служити војска в својемдомачем крају, же вчерај одклоњен: зато Вашега тозадевнега предлога не би могел ставити веч на гласовање, какор туди не морем допустити надаљне дискусије о тем впрашању. Посланец Антон Сушник: Јаз имам шо други предлог. господ председник, зато бом надаљевал. Рекрути из Словелије се премешчајо такој в Македонијо. То со за нашега чловека пополиома туји, непознани краји ин непознани људје. .. Председник др. Момчило Нинчић (звови): ..Ви ме ■ изненадите, господ посланец, кер до данес нисем бил ше никдар присиљен, да Вас мед говбром опомињам. Ви -весте, да за држављана наЉе земље.в наши држави ни тујих крајев. Војаки из Орбпје, ки со шли бранит Словенпјо. туди нисо словенских крајев никфјар сматралк за неггознане. (Медклчц: »Они со там погинили'«') ТТрав тако је причавоватп. да туд-и словенски војаки не бодо сматрали Македоније за тујо непознано земљо, ако је гредо оранттт. какор грвдо бранит нанш војаки Словенијо. Просим Вас. заврпште свој говор. (Посланец Антон Сушник: »То бом сторил«), Ви же пет минут.обљубујете. да босте такој кончали. Ако не кончате хитро. сем присиљен, да Вам взамем беседо. Посланец Антон Сушник: За чловека, ки ни бил ше никдар в Македонпјп. је наравно, да му је Македрнија чисто незнан крај. . . Речи. да је то велик недостатек в наши војски, кер војаки нимајо прилике, да би служили в озеѕгљу. из катерега со се рекрутирали. Равно в тем лежн велика предност организацпје народне војске (милице), ки јо захтевамо. да служп всак 'војак в домачем крају, кјер позна народ ин љегове културне, господарске ин еоциалне размере. Ин ni« некај је, кар наши војаки, ки служијо в Македонији тежко о|чутијо; Не смејо служити вси скупај, ампак по два али трије со какор за казен придељени посамезним војашким единицам. Спо-