Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

42

Стенографске белешке

Даље је г. Оушник напоменуо и то, како се према словеначким војницима поступа неправедно и неправилио, како се они Вгостав&ају и т. д. Јесте, о томе је писала и штампа нарочито словеначка. Бпле су ii тужбе ,и жалбе упућиватге ча мене. Вођеиа je иајсавеснија истрага. у којој су учествовали ir словеначки официри и резултат истраге био је тај, да свето апсолутно није тачно, него је напротив доказано, да је установљена нарочита пропаганда, noja хоће да уноси забуну међу војнике, да су љима нарочито писана лисма, па су војници поучаванп шта и како треба да пишу својим кућама. Ја имам црно на бело, ја сам то послао г. Мпппстру Председнику и г. Министру Унутрапп-вих Дела n захтевао, да се то сузбије. То је, господо, света истина, то je рађено нарочито у циљу, да се унесе. забуна и растројство у нашу војску. Чак је доказано, да су ту уплетени и страни елементи. Може бити да је било у сваком житу, господо, има кукоља. сви људи нису једнаки, неко је оваа-ог други је онаквог темперамента да неки официр изађе из такта, али то, господо, није правило. Ta ствар тако стоји, а ја вам мош показати сва акта, изволите у Министарство, na ћете се згранути. шта je све рађено, да се унесе забупа и растројство у нашу војску. Ja hy вам то показати n увеpnhy вас актима. ♦ Што се тиче овога, што г. Оушник захтева, да словеначкп војницп служе само у. Словеначкој, то je сада немогуће. јер ако сваки захтева' да служи само у своме крају, онда војска не мрже да врши своју улогу n да испуни свој задатак. У овим приликама потребно је, да се концентрише већи део војске на југ и у .недостатку србијанске војске морамо узети и њих. Војска црпе своју моћ у покретима. Ако би сваки служио само у своме ќрају, како бисмо онда бранили отаџбину. -Тер када треба бранити источни фронт, треба сви да га бране. па кад буде потребно' бранити и ваш фронт доћпћемој u mu Србијанци и то у већој мери, него што има ваших Словенаца. Ако треба бранити севернп _ фронт, доћиће опет и Шумадинци и Македонди. То је задатак војске. У.оеталом баш ради онога. што ви хоћете и што важете да треба спровести јединствен дух у војсци, ја налазим, да је у интересу њиховом, да је умесно n за целу отаџбпну корисно, да војниди из једног краја отаџбине служе у другим крајевима, јер he се само тако осећати. да су војници Краљевине’ Срба, Хрвата и Словенаца, а ако остану на пример Словенцп да служе само у Словеначкој, у својој средини. у с.војој околини, они he онда задржати само менталптет Словенца и никад се nehe осећати поданицима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Дакле баш треба да иду и да виде све крајеве своје отаџбине, јер he je онда више волети и боље је упознати. Ба,ш је то у интересу љиховом као и у пнтересу отаџбине. да Жу тамо годит-ту или по годину дана. Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија је закључена, господо. Реч има г. др. Јован Јовановић. . Др. Јован Јовановић: У име Земљора,днпчкога Клуба примам предлог г. Павичића и Јовановића о употреби војске. Председник др. Момчило Нинчић: Пма реч г. Министар за Конституанту. Милистар за Конституанту Марќо Трифковић: Г. Павичић je поднео предлог, који се састоји из

два дела, једаД да се војска може уиотребити само на позив грађанских власти. а други да се за употребу оруЖја противу грађана има донети парочити закон. Ја могу само да потврдим тражење г. Министра нојлог. да je парочитим законом обезбеђено, да употреба војне силе долази само на захтев грађанских властп. Ја сам три пута био Министар Унутрашњих Дела и имао сам прилике, да тражим употребу војске и ниједампута иисам одговарао ни јаниМииистар војни. који је сампом био у кабинету, за употребу војске. У томе погледу бојазан, да he се војска у новим крајевима употребл>авати без тражења грађанских власти, сасвим је неоиравдана. Али како сам видео, да је расположење Уставног Одбора готово код свију лретставника странака за то, да. та одредба уђе у Устав, то влада. која је и досада стално изилазила на сусрет претставнлцима лолитичких странака заступљених овде у Одбору, и овом приликом xohe да изиђе на сусрет тражењима и деснице и левице и ја примам овај први део предлога г. Павичића. Други део његевог предлога не могу да примим зато, што се он већ садржи у овом првом делу предлога и мислим, да he и сам г. Павичић одустати од овог другог дела. (Др. Павичић: Одустајем од другог дела .мога предлога.) Оад долази на ред предлог господина Јована Ђоновића, који тражи, да се страна војска не може узети у службу наше државе, као што се и војска iraiue државе не може ставити у службу држави без одобрења Народне Скушптине. Недељко Дивац: Још и то па да будемо задовољни. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Много he бпти. господине Дивче. Шта he онда остати од владиног нацрта Устава? Онда he се казати, да је левица направила Устав, али нека буде. како желите. Ja hy. господо, у ime владе примити и ову допуну и ако смо ми предвидели у Уставу, да се политички споразумн могу правити без одобрења Наредне Окупштине. (Врло добро!) У тнм политичким споразумима прави се и раслоред укупне војске. алп налазећи да ово има други смисао а не бнај, којл има onaj одељак. i;ojii говори о политичким епоразумлма; a с погледом на то, што смо већ примили по тражењу, мислим. баш господина Павичића. да Скуптптпна ' а време целога рата буде на окупу : ја, господо, прнмам u 'ову допуну, само да би овај наш посао изашао што сложнији и што једнодушнији. He могу. а да бар са неколико pehu не додирнем говор г. Сушника. Г. Сушник наводи рђаве примере и пбједпне злоупотребе власти генералише. Госпбдо, увек je рђаво, кад се поједини- примери генералишу. У место да се користи ствари само се штетп u тешко joj се штети. а кад се то односи у овоме добу на војску, онда ја мислим, да није потребно нарочито доказивати, колпко се таквим тврђељем шкодп. Не могу као званични представник Владе, која је за јединство државе. да не протествујем ма и најблаже, протпву оне употребе израза »туђи крајеви«. (Гласовп: Г. Сушник је то исправио. Тоје лапсус лингуае). Мени је врло прлјатно то псдрављаље, као што ми је малочас било непријатно. (Сушник: Код нас у нашем језику туј значи непознат. Жагор).