Рад у 1906. години

25

конеких кроз Скупштину, пи издејствовати санкцију, учинио би тиме велику услугу својој отаџбини. Трговачка Комора, бар у Београду, могла би веома корисно делати по трговину земаљску, и била би од драгоцене користи меродавним чињеницама по свима питањима трговинске природе. Њезин глас, и њезине одлуке као полузваничнога тела, имали би много јаче дејство, но што имају преставке нашега удружења. Али може бити, да баш због оваког значаја трговачких комора, и није ни један од тадањих министара прихватио предлог удружења, хотећи тиме, да задржи за себе потпуно одрешене руке, да ради чак и без једног саветодавног тела, као што је комора.

Но удружењу није оскудевала енергија на делању, да се код нас једном донесе закон о трговачким коморама.

По споразуму са садањим министром привреде удружење је примило на себе задатак, да изради нов пројекат закона о трговачким коморама. И после кратког рада и саветовања удружење је поднело министру израђени пројекат, које је министарство оштампало, а који је и удружење публиковало у „Трговинском Гласнику.“ Удружење је добило обећање, да ће тај пројекат бити међ првима поднет Народној Скупштини на решавање. Али то се није десило са разлога, што је се министар нар. привреде решио, да поднесе Скупштини предлог закона о радњама, у коме се говоримо трговачким коморама.

Пројекат, који је удружење израдило, обухватио је у себи само одредбе о трговачким коморама, остављајући да се посебним законима реши питање о индустриским и занатлиским коморама. Да овако поступи, удружење је руководило тачно